“Паре нису проблем, пара нема.” Мајстори смо да смислимо и најгрубље пошалице. И кад има пара намењених пољопривреди, не користимо их довољно. Оно што знамо је да је Европска унија издвојила 288 милиона евра бесповратног новца за пољопривреднике у Србији. Они до тог новца могу да дођу помоћу ИПАРД програма односно Инструмента Европске уније за претприступну помоћ руралном развоју.
ИПАРД покрива све пољопривредне активности: Мера 1 – инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, Мера 3 – прерада и маркетинг пољопривредних производа, Мера 4 – агроеколошке и климатске мере и органска производња, Мера 5 – спровођење локалних стратегија руралног развоја, Мера 6 – инвестиције у руралну јавну инфраструктуру, Мера 7 – диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања.
Како да наши пољопривредници искористе више новца из ИПАРД програма је била главна тема на конференцији „ЕУ недеља могућности“ која је замишљена као јединствена серија догађаја који пружају грађанима Србије прилику да по први пут на једном месту сазнају све што их занима о доступним фондовима и искористе прилике за реализацију својих идеја. Сесије и дебате одржане су у Београду, Нишу и Новом Саду и обухвале су различите области – економију, бизнис, образовање, младе, спорт, културу, медије, цивилно друштво, локални развој, зелену транзицију и пољопривреду о којој је говорено на догађају уприличеном у Новом Саду у Мастер центру Новосадског сајма.
Илустрација: ИПАРД програм хвали директор земљорадничке задруге у Кикинди „Житопромет“ Марко Ђурђулов
Догађају је присуствовао и директор земљорадничке задруге у Кикинди „Житопромет“ Марко Ђурђулов. Он углавном ИПАРД хвали и преноси нам његова позитивна искуства.
– Баш пре неки дан спо потписали решење о исплати за прикључну механизацију преко ИПАРД фонда. Као газдинство сам конкурисао за трактор у првом конкурсу. За шест месеци ће проћи пет година од куповине трактора. Врло сам задовољан. Хвала Европској унији што помаже, хвала држави што то прати. Доста је убрзано добијање решења. Иако су људи скептични, ми се припремамо за наредни конкурс. Што се документације тиче, јесте компликованије у односу на државне конкурсе. Овде има доста процедура, контрола, одлазака на терен, разних уговора и свега, али с обзиром на то какав је повраћај и да може да се купи врло скупа механизација, морамо се више потрудити. Дакле, намеравам поново да конкуришем за прикључну механизацију јер нисмо могли сами да купимо све што нам је потребно. Имамо оквирни план. Као задруга смо имали погодности на конкурсу и ја као физичко лице имао сам погодности пошто сам члан задруге при бодовању. Проблем је кад се предају папири док се добије решење може да прође и годину, годину и по дана.
Илустрација: ИПАРД програм покрива и органску производњу
Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева констатује да се опредељен новац за помоћ пољопривреди кроз ИПАРД програм недовољно користи.
– Као резултат тога, у последње две године није искоришћено 16,5 милиона евра, уз ризик да се још више средстава врати у буџет ЕУ до краја године. То би била велика штета, имајући у виду да су потребе сектора заправо велике. Данас је прилика да разговарамо како да боље радимо заједно на превазилажењу изазова у сектору.
Државна секретарка у Министарству пољопривреде Милица Ђурђевић потврђује да има проблема у реализацији пројеката.
– Министарство пољопривреде ће наставити да улаже велике напоре да средстав из ИПАРД фондова дођу до крајњих корисника, као да се побољшају резултати у обради и исплати предмета.
Шефица ИПАРД управљачког тела и начелница одељења за управљање ИПАРД програмом, Јасмина Миљковић каже да је било пуно изазова у коришћењу новца из ИПАРД фонда, али и да проблеме полако превазилазе.
Иначе, готово 1.500 пољопривредника у Србији до сада је искористило ИПАРД средства ЕУ.
Извор: https://poljoprivreda.info/tekst/djurdjulov-puno-dokumentacije-za-ipard-ali-isplati-se
