Пред почетак нове пољопривредне сезоне, када је у питању биљна производња, али и после једног, слободно можемо рећи историјског догађаја, коначног отварања државне референтне лабораторије, разговарамо са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Браниславом Недимовићем.
Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде о мерама аграрне политике и плановима за 2018. годину. Не можемо да започнемо причу, а да Вас не упитам, каква је реализација буџета била у претходној години? Колико новца је утрошено и колико пољопривредника је субвенционисано?
Б. Недимовић: У 2017. години, корисницима субвенција исплаћено је више од 26 милијарди динара (26.174.731.201). Управа за аграрна плаћања издала је 113.202 решења о одобравању плаћања. Уколико урачунамо и број исплаћених захтева, који се подносе преко Управе за трезор, тај број износи преко 560.000 решења. Највише средстава се утрошило за меру подршке квалитетним приплодним грлима, за коју је исплаћено укупно 5,9 милијарди динара. Након ове мере, следи мера премије за млеко, за које је исплаћено око 4,78 милијарди динара. На трећем месту су основни подстицаји у биљној производњи, за које је исплаћено 2,9 милијарди динара, а важно је поменути и мере регреса ђубрива, за које је исплаћено 2,3 милијарди динара и мера това 2,2 милијарди динара.
Како тече исплата субвенција за 2017. годину и када очекујете да ће све мере бити исплаћене?
Б. Недимовић: Преостала дуговања се односе на директна плаћања за поднете захтеве, који су поднети до краја јануара, док је мањи део за захтеве, који су поднети у претходној години, а за које је поступак био у току (допуне). Што се тиче обавеза за мере руралног развоја, за исте је обезбеђен буџет и оне ће бити реализоване по усвајању Уредбе о расподели подстицаја за 2018. годину, која се ускоро очекује. Изузетно добар одзив и мера која је наишла на одобравање у јавности су подстицаји за младе пољопривреднике.
Да ли ће и у 2018. годину бити конкурса са овом наменом?
Б. Недимовић: Министарство пољопривреде је планирало подршку за младе пољопривреднике, и у 2018. години и то по више основа. Пољопривредници млађи од 40 година живо-та се додатно бодују при обради захтева у оквиру мере за унапређење конкурентности пољопривредних газдинстава у ИПАРД ИИ програму. Такође, и у оквиру националних мера руралног развоја, пољопривредници млађи од 40 година живота, ће имати или већи проценат повраћаја, за оне мере где се не врши рангирање, или ће бити додатно бодовани, за оне мере где се врши рангирање. Конкретна мера за младе пољопривреднике ће бити незнатно измењена и пажњу у оквиру ове мере ћемо усмерити само на новооснована пољопривредна газдинства, чији су носиоци пољопривредници млађи од 40 година живота, и тако ће та мера више бити усмерена на помоћ за започињање и унапређење пољопривредне производње на новооснованим газдинствима.
Како ће држава у 2018. години подстицати сточарство? Да ли се могу очекивати промене у политици субвенција ове производње и на који начин?
Б. Недимовић: Сточарство ћемо наставити да подстичемо на више начина: кроз мере директних плаћања за квалитетна приплодна грла и за утовљење животиње, биће на располагању и националне мере руралног развоја за набавку квалитетних приплодних грла, кроз набавку машина и опреме, као и кроз регресирање дела премије за осигурање домаћих животиња, а ту су и мере из ИПАРД програма за произвођаче који испуњавају услове за коришћење ових средстава.
Када се очекују први резултати инвестиција у наводњавање и шта ће се радити по том питању ове године?
Б. Недимовић: Прошла година била је изузетно битна за српску пољопривреду по том питању, јер смо после 30 година почели са изградњом 14 великих система за наводњавање, а реализација пројекта „Развој система за наводњавање – прва фаза” наставиће се и у 2018. години. Започета је припрема за изградњу још 19 система за наводњавање, тако да ће
се радити системи на укупно 33 локације у Србији.
Б. Недимовић: У 2018. години биће реализовани уговорени радови, али и уговорен наставак извођења радова на подсистему Мали Иђош, чија реализација се планира за 2018. и 2019. годину, а која ће обезбедити наводњавање свих 11.500 ха површина пољопривредног земљишта овог подсистема. Процењена вредност ових радова је око 4,7 милиона евра. Ратарство је годинама било највише постицано међутим, новца треба и за друге секторе.
Шта планирате у том смислу да радите односно да ли ће бити промена?
Б. Недимовић: Правни оквир за комплетну политику подстицаја налази се у Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. У складу са финансијским средствима, која су Министарству додељена Законом о буџету за 2018. годину, Министарство реализује велики број мера кроз одговарајуће механизме. Тренутно је у току планирање расподеле расположивих средстава на одговарајуће мере. Највећи број мера који је реализован током прошле године ће се наставити и ове. Пољопривредни произвођачи не треба да брину од крупних заокрета у аграрној политици, која остаје стабилна и конзистентна. ИПАРД фонд је доступан пољопривредницима у Србији.
Каква су ваша очекивања и шта ћете предузети током године у смислу едукација, и ко ће у име државе помоћи пољопривредницима да се што боље одазову односно остваре право на овај вид подстицаја? Какво је интересовање и да ли је неко већ предао захтев? Када би реално могли да очекујемо прве повраћање средства?
Б. Недимовић: Република Србија је већ уложила значајне напоре и финансијска средства, како би успоставила структуру неопходну за спровођење ИПАРД мера и овај вид подршке намењен крајњим корисницима учинила доступним нашим пољопривредним произвођачима. За ИПАРД програме карактеристично је да су веома захтевни. Потребна је обимна документација и детаљне припреме, како би се одговорило строгим и јасно дефинисаним захтевима. Сада све изгледа компликовано, али то је само административна процедура коју ће наши фармери, убеђен сам, када средства почну да долазе, брзо савладати. Нека се добро информишу о условима, паметно одаберу форму подршке и до детаља, дугорочно испланирају своју инвестицију. Ми им стојимо на располагању. Све потребне информације могу пронаћи на сајту Министарства и Управе, а ускоро ће им бити доступни и детаљни водичи за кориснике за обе мере. Такође, за подршку се могу обратити Пољопривредним саветодавним и стручним службама, које су све прошле обуку Министарства пољопривреде и спремне су да помогну у припреми конкурсне документације. Што је најбитније, лако су доступне корисницима и имају добро развијену мрежу пословница широм Србије. У току је циклус обука у спровођењу ИПАРД програма који спроводимо у сарадњи са ПССС, Сталном конференцијом градова и општна и регионалним развојним агенцијама. Обуке су намењене јединицама локалне самоуправе, удружењима пољопривредних произвођача, пољопривредним задругама, пољопривредним произвођачима и консултантским кућама које ће помагати корисницима у припреми и вођењу захтева, као и инфо дани намењени директним корисницима и њиховим Удружењима. Сваки подносилац, уколико поседује потребна знања и вештине, може самостално да припреми захтев за одобравање пројекта, који подноси на ИПАРД ИИ јавни позив. У случају да се подносилац одлучи на ангажовање консултанта, важно је да има у виду да је трошак консултанта (консултантске услуге за припрему захтева за одобравање пројекта и захтева за одобравање исплате) прихватљив општи трошак ИПАРД програма, односно за исти се може остварити подстицај. У опште трошкове спада и израда пословног (бизнис) плана. Такође, у преговорима смо са банкама које ће кредитирати кориснике ИПАРД програма, како би постигли да пољопривредници, под повољним условима, обезбеђују средства за финансирање инвестиција. Искуства свих земаља показују да је апсорпција средстава у почетку мала, док систем не профункционише на прави начин. Прве године ће људи сигурно бити мало резервисани и више ће корисника бити из газдинстава која имају јасне инвестиционе планове, развијену технику, технологију, сву потребну документацију и знају свој бизнис план за наредних пет година. То је за њих изузетна прилика. Посећеност обука које организујемо широм Србије, број мејлова и позива пристиглих на адресе корисничке подршке Министарства и УАП, указују на велико интересовање за ИПАРД подстицаје. Први конкурси у оквиру спровођења ИПАРД -а већ су расписани. Кад се спроведе сва неопходна процедура, кренуће и прве исплате на наменске рачуне пољопривредника. Дакле, пристигле пријаве се обрађују, потом се рангирају и након спровођења контроле одобравају се подстицаји. Након тога, корисник треба да реализује инвестицију, преда захтев за плаћање и након поновне контроле приступа се плаћању.
Највећи број пољопривредника су мала газдинства. Шта може да се учини да се што више њих унапреди и тржишно оријентише?
Б. Недимовић: Велики број средњих и већих пољопривредних газдинстава ће моћи да користе средства ИПАРД програма, и самим тим ће средства опредељења националним буџетом бити на располагању за мала газдинстава, те ће знатно већи број њих моћи да оствари подстицаје, и самим тим унапреди своју конкурентност, а самим тим и тржишну позицију.
Да ли ће ове године бити урађено нешто по питању регионализације производње, и да ли ће то имати утицаја на политику субвенција?
Б. Недимовић: Циљ Пројекта о рејонизацији воћарске производње у Србији је дефинисање воћарских рејона у Србији, са детаљним описом климатских, земљишних, топографских и биотичких карактеристика. Пројекат подразумева и креирање листе воћних врста и сорти, као и препорука, и ризика за њихово гајење на одређеном подручју. На основу извршене рејонизације, смањиће се губици приноса услед лошег одабира локалитета и неповољних услова средине, и створиће се услови за повећање просечног годишњег рода воћа, повећање рентабилност и продуктивност производње воћа, као и интензивирање и увођење нових технологија у производњи и иновирању сортимента. Рејонизацијом воћарске производње, субвенцијска средства Министарства пољопривреде биће директно, циљано и наменски усмерена на ону производњу воћа, које у одређеном рејону даје најбоље резултате, односно постиже високе и редовне приносе и висок квалитет плода како би српско воће било конкурентно на иностраном тржишту. То не значи, да произвођачи неће моћи да производе и друге воћне врсте које у том региону нису рејониране, већ да неће моћи да остваре субвенцијска средства за њих. Имплементација овог пројекта се очекује у
2020. години.
Да ли имате нових информација у вези сарадње са Индијом, нарочито у смислу извоза нашег воћа и опоравка ИМТ-а. Да ли је потписан фитосанитарни споразум?
Б. Недимовић: У 2017. години је интезивирана институционална сарадња са Републиком Индијом на основу Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Индије, о сарадњи у области пољопривреде и сродних сектора, потписаног 2009. године у Београду. Споразумом је предвиђено успостављање Заједничке комисије, чије Прво заседање је одржано 15. новембра 2016. године,
путем видео конференције. Договорени су нови правци сарадње између две земље у области пољопривреде (интензивнија сарадња ветеринарских и фитосанитарних служби две земље ради олакшавања услова за међусобну трговину пољопривредно-прехрамбеним производима; сарадња у области производње семена сорти и хибрида ратарских и повртарских култура, као и у области производње и промета садног материјала воћака и винове лозе; размена искустава и know-how у области семенарства и испитивања биљних сорти). На упит индијске стране, Управа за заштиту биља информисала је Министарство пољопривреде
и добробити фармера Републике Индије о фитосанитарним условима за увоз плодова тропског воћа из Индије у Србију, док је на упит српске стране, Република Индија информисала Министарство пољопривреде о фитосанитарним условима за увоз свежег, сушеног и смрзнутог воћа из Републике Србије у Републику Индију. У 2017. години остварен је извоз замрзнутог и сушеног воћа (вишња, малина, купина, јагода, боровница, рибизла, шљива).
Б. Недимовић: С обзиром да Република Индија за одређене врсте биља и биљних производа има систем увозних дозвола, тј. одобравања извоза, у складу са интересовањем домаћих извозника Управа за заштиту биља је припремила одговор на Упитник надлежне службе Републике Индије за свеже плодове јабуке, који је прослеђен прошле године. Сада се чека одговор индијске стране. Ради унапређења билатералне сарадње у фитосанитарној области Управа за заштиту биља је припремила нацрт Споразума између Владе Индије и Владе Републике Србије о сарадњи у области здравља биља и биљног карантина, који је ушао у процедуру усаглашавања и потписивања. Безбедност хране је свакодневно присутна тема у новинама, а стиче се утисак да има доста и спекулација на тржишту и ширења нетачних и тенденциозних информација.
Да ли ће Министарство пољопривреде радити нешто у смислу закона и подзаконских аката, из ове области и шта?
Б. Недимовић: Тренутно смо у финалној фази измена и допуна Закона о безбедности хране, и очекујемо ускоро његово усвајање. Новим изменама Закона, унапредиће се систем безбедности хране у Републици Србији, посебно у делу службених контрола које ће се вршити плански и на основу анализе ризика. У циљу даљег унапређења целокупног система безбедности хране, почела је са радом и Национална лабораторија за контролу квалитета млека, а након завршетка опремања хемијске лабораторије у оквиру комплекса Дирекције за националне лабораторије, очекујемо и почетак рада лабораторије за безбедност хране у целости. Такође, у поступку је спровођење поступка јавне набавке радова на изградњи и реконструкцији система за наводњавање Мачва, као и припрема техничке документације за нове предлоге пројеката, који ће бити реализовани кроз овај пројекат. Идеја нам је да, поред 50.000 хектара које ћемо обезбедити за наводњавање у 2017. и 2018. године, проценат наводњаваног земљишта у Србији драматично порасте и да стигнемо до шест или седам одсто. Подсетио бих да се сарадња у области водопривреде између Србије и УАЕ, реализује кроз Уговор о зајму који је ступио на снагу 24. јула 2014. године. Циљ је да се омогући стабилност приноса у ратарству, повртарству и воћарству, без обзира на неповољне климатске утицаје у периоду великих суша и поплава и обезбеди значајно повећање обима пољопривредне производње и конкурентности наших производа на светском тржишту. Такође, кроз националне мере руралног развоја и кроз коришћење ИПАРД фонда ће се подстицати набавка опреме и механизације за наводњавање усева, у свим секторима биљне производње.
АгроБизнис Фебруар 2018.
