Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.
U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.
– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.
Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.
– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.
Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.
– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.
Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.
On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.
On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.
– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.
Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020
