Zašto jagoda u Srbiji ima manji prinos?

Аутор: dzonioff
902 посета

Poslednjih godina primetno je uvećanje površina pod jagodom. Razlog je opšte poznat, jagoda se lako prodaje, a velike su i mogućnosti za izvoz, naročito na Rusko tržište. Ova voćna vrsta prva dospeva za tržište, donosi prvi novac i uglavnom ima stabilnu zadovoljavajuću cenu. Nažalost, kod izvesnog broja novih plantaža prinos nije ni izbliza potencijal sortimenta. Zašto je to tako, razgovaramo sa nekim ko se ovom temom bavi duže od 3 decenije.

Stručnjaci kažu da bi u jagodarstvu bilo više poljoprivrednika, kada bi bilo više sistema za navodnjavanje i domaćeg sadnog materijala. Proizvodnja ovog voća je u ekspanziji, međutim podaci kazuju da imamo sve veće površine sa sve nižim prinosima. Kvalitet je takođe razvučen. Milorad Pisar smatra da  je u jagodičastoj proizvodnji to došlo do izražaja pošto je brza proizvodnja, mora se puno investirati u kratkom vremenskom roku. “Moraju se ispoštovati svi rokovi pre svega sadnje i kvalitetnog sadnog materijala. Sve ovo ostalo, da li je to nekvalitetni sadni materijal, troškovi rada u samom podizanju zasada su isti, a ako uradiš u startu pogrešno ti ne možeš da očekuješ u dobiti na kraju kad se vrši berba” smatra Pisar.

Država istina subvencioniše kvalitetan sadni materijal, ali je problem što takvih sadnica jagoda u Srbiji gotovo da nema, pa proizvođači uglavnom uvoze sadnice iz stranih rasadnika. Kome su one skupe snalazi se kako zna ko i ume. To nije dobro, naročito ako se zna da zaraženi materijal obustavlja na izvesno vreme obradu zemljišta konverziju i korišćenje iste. Osim toga proizvodnja sadnog materijala iz sopstvenih zasada i nelegalno umnožavanje nije poželjno jer se time štetno utiče na proizvodnju kasnije, a ostvaruju se i niži prinosi i kvalitet ploda i što je najveća opasnost to je širenje bolesti.

“Prema nekim pokazateljima svake godine se podigne od 1.300 do 1.500 hektara zasada jagode. Od toga računajte da cela Srbija, svi uvoznici kvalitetnog sadnog materijala uvezu možda do jedno 100 hektara kvalitetnog sadnog materijala, a ovo je sve ostalo iz proizvodnih zasada čim iz proizvodnog zasada ko zna koja je to reprodukcija, koji je to kvalitet, zdravstvena ispravnost i neispravnost i sve kontrole koje se vrše, a ne vrše se smatra” Milorad Pisar

Koliko god da zavisimo od ranog uvoza po astronomskim cenama, naše jagode kada govorimo o kvalitetu lako dolaze do tržišta pri čemu je ranijih godina najviše jagoda izvezeno u Rusiju, u čemu nam je delimično pomogao i embargo Evropske unije ka bratskoj nam Rusiji. Kada od prosečnih 200kg jagode po aru zemljišta uz otkupnu cenu od 1 evro za kg oduzmemo ulaganja od 100 evra po aru ostane da je zarada bar dvostruko veća. U plastenike treba uložiti nešto više, ali je zarada bolja.

Da imamo malo pametnije pod znacima navoda zakone i propise da se više investira u poljoprivredu, pre svega u jagodarstvo bili bi bolji rezultati, a rezultati dolaze samo upornošću nikako drugo zaključuje Pisar.

Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura, ima visoku cenu pogotovo van sezone, proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima ograničenja usled klimatskih karakteristika ovog podneblja. Zbog toga je nužno potrebno usavršavanje proizvodnje da bi smo bili konkurentniji u odnosu na zemlje recimo mediterana. Ono što se za sada sigurno zna da se površine pod ovim voćem povećavaju, dakle profit je evidentan, jer ko bi sadio ako nema ekonomske računice. One koji su spremni da ulože novac i trud i savladaju tehnologiju nemaju problema šta će raditi.

Sonja Cvetković

Izvor: TV PRVA 

Srodni tekstovi

Оставите коментар