U prošlom broju Agrobiznisa, ako se sećate, bilo je reči o Libigovom zakonu ili zakonu minimuma, ali i najava da ćemo u nekom od narednih brojeva nešto više reći i o zakonu o opadajućem prinosu, odnosno zakonu optimuma. Da vas podsetim. Libigov zakon kaže da prinos zavisi od faktora koji se nalazi u minimumu. Povećavanjem njegovih performansi povećava se prinos sve do momenta dok se neki drugi faktor ne nađe u minimumu. Da bi došlo do daljeg rasta prinosa potrebno je sada povećati vrednosti ovog, novog faktora koji je u poziciji minimuma. Po svemu navedenom, priči kao da nema kraja, i čini se da povećanje prinosa nema granice, ali nije tako. Zašto?
Uzmimo ilustrativno za primer duvan, gde je recimo sadržaj pristupačnog fosfora u zemljištu faktor prinosa koji je u minimumu (generalno može biti bilo koji drugi factor prinosa). Ukoliko je sadržaj fosfora samo 5 mg (na 100 gr zemljišta), a ostali faktori prinosa nisu limitirani, možemo ostvariti prinos od recimo 1.000 – 1.200 kg. Sa svakim daljim povećavanjem sadržaja fosfora primetićemo da raste i prinos, koji vremenom dostiže svoj maksimum sa vrednošću od 35 mg.
Međutim, taj rast nije linearan. Naime, svaka novododana količna fosfora će povećavati prinos, ali u manjoj vrednosti nego prethodno dodata ista količina fosfora. Takav apsolutni porast i relativno smanjenje prinosa je grafički predstavljeno krivom.
Iz pomenutog primera možemo videti na čemu se temelji zakon o opadajućem prinosu – prinos ne raste proporcionalno dodanoj količini nekog faktora, već proporcionalno visini prinosa koji nedostaje do maksimalnog prinosa.
Šta se međutim dešava ukoliko nastavimo sa dodavanjem fosfora? Unošenjem novih količina fosfora prinosće u početku stagnirati, a zatim početi da opada usled toksičnog dejstva na biljku i(li) antagonističkog delovanja prema drugim makro i mikro elementima. Dakle, kada prinos dostigne svoj maksimum možemo reći da je u tom trenutku sadržaj fosfora u svom agronomskom, biološkom optimum za biljku i maksimalan prinos. Prethodna konstatacija je tačna i prihvaćena sa aspekta agronomije (nauke). Međutim, saznanje da dodavanje fosfora i maza rezultat postepeno smanjenje učinka, povećanje prinosa dovodi do zakona o (ekonomskom) optimum gde su sa aspekta ekonomske isplativosti optimalne vrednosti fosfora obično niže i predstavljaju maksimalnu dodatu količinu fosfora koja će kroz povećanje prinosa opravdati ulaganje.
Kolika će biti ta odstupanja zavisi pre svega od cene repromaterijala (ulaganja) i cene krajnjeg proizvoda. Na osnovu svega navedenog, potrebno je prvo utvrditi koji su to biološki optimum i faktor prinosa za svaku gajenu biljku i zatim u korelaciji sa ekonomskim činiocima težiti ka kreiranju, da tako nazovemo sad, proizvodnog optimuma, koji verovatno neće podrazumevati maksimalni ali svakako hoće ekonomsko isplativ prinos (profit), na čemu se uostalom i zasniva savremena, intenzivna poljoprivreda.
AgroBiznis magazin
Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.
