Kada bi belog luka jeli više oni koji o njemu najviše pišu, da se uvozi iz Kine verovatno bi i potrošnja značajnije poskočila. Možda šaljivo zvuči ali nije smešno. Toliko su se novinari raspisali o tome kako uvozimo beli luk, ali niko od njih se nije setio da napiše nešto lepo i dobro o domaćem belom luku, naročito o ovom koji ćemo predstaviti u našem novom broju. Njima svima za primer, a vama koji čitate naš časopis predstavljamo izuzetnog momka koji sa bratom nije otišao u grad ili iz Srbije, već se vratio u selo da živi i radi. I to u selo gde je odavno zakatančen veliki broj imanja, gde putevi nisu urađeni i gde ne teče med i mleko, ali se stvari polako menjaju, kaže naš domaćin na bolje, ali da vidimo…
Možda bolji put vodi preko Rumunije ali nigde nema belog luka kao što ga ima u Vrbici , kod Čoke. Vrbica ima svega 80 stanovnika. Selo je nastanjeno nakon što su se Turci iselili iz Banata, krajem 18. veka sa oko 135 porodica iz Segedina tako je nastalo selo pod nazivom „Verbicza“. Ova porodica je jedina koja se vratila u selo.
Od sela nije daleko ni Temišvar. U selu su uglavnom stariji ljudi, Miloš Mihok nam kaže da je svega četvrtina stanovništva ispod 50 godina starosti. Beli luk gaji 7 porodica na oko 30 hektara zemljišta. Mikloš Mihok (30) na svojim ocem i bratom na poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi prolećni beli luk vrhunskog
kvaliteta koji je prepoznatljiv pod imenom Vrbički beli luk. I to ne bi radili naravno da im se ne isplati. Cena belog luka, poput njihovog sa zaštitom geografskog porekla ide i preko cene kilograma mesa. Ali treba raditi proizvesti i prodati! Oni su se odlučili i za preradu delimično ili u celosti.
Ova sorta luka se sadi kasno u jesen, srednje krupan do krupan čen se sadi u dobro pripremljeno zemljište. Porodica Mihok je sadila u ovoj godini beli luk na jednom hektaru, a za narednu će na dva hektara.”
Za jedan hektar potrebno je bilo oko 15 ljudi da sadi dva dana. Seme koristimo od našeg luka, ovo je sorta koja se koristi kod nas već 300 godina”. Ovaj luk ima više suve materije, više čenova koji su zbijeniji i kada bi ga uzeli rukom mogli biste da osetite koliko je čvrsto sabijen svaki čen.
Prinos sa jednog hektara je bio 1300 kilograma najkvalitetnijeg belog luka. Kako nam objašnjavaju mladi domaćini, prinos je umanjen delimično zbog kišnog perioda u maju. Njihovi kupci su uglavnom restorani, prodaju na pijacama pletenice ali i preko interneta.
Kod naše sorte nemamo problema ni sa mrazom, ni sa zimskim temperaturama.
Više je izazov priprema zemljišta koja nije laka u našem kraju.
Nakon vađenja stoji da bi kalirao dva do tri meseca, formirao ljusku, potom se čisti i ide u prodaju. Porodica Mihok u Vrbici proizvodi luk poput još nekoliko meštana. Priprema zemljišta je mašinska. Sedi se u leje između kojih je razmak 30 cm. Naše zemljište je takov da kada je kiša blato je a kada je suvo kao beton je. Ipak uspevamo da proizvedemo dobar luk posao olakšava mašinsko vađenje.
Poljoprivredno gazdinstvo Mihok je član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ORIGINAL ovom proizvodnjom se bave svega dve godine i imaju
dobra iskustva. Kažu da u selu postoji i Zadruga ali da oni nisu zainteresovani za ovakav vid proizvodnje i plasmana luka.
U planu je i zasad voća koji je već u pripremi, ogradu za budući voćnjak su finanasirali uz podršku države.
Prerada
Od prerađevina pravimo ukišeljeni beli luk na više načina, ali sve se sprema sa prirodnim sastojcima, kao što je jabukovo sirće koje sami proizvodimo, zatim
kiselimo sa vinom i u zavisnosti od potražnje radimo običan kiseli beli luk, ljuti i sa začinima. Pravimo i beli luk sa medom, poput paste. Lako se sprema, ali kod
nas je važna sirovina – beli luk joj čini 60 odsto namaza koji nastaje tako što beli luk pomešamo sa 40-tak odsto meda i dobijemo vrlo specifičan ukus. Pravimo i
pastu od belog luka u koju dodajemo peršun i maslinovo ulje, a u narednom periodu planiramo da pređemo koristimo ulje od bundevine semenke, umesto maslinovog“.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
