Gornji i Donji Vrtogoš su dva sela, odnosno mesne zajednice koje razdvajaju upravo samo n zivi sve ostalo je isto, a osnovno je da pripadaju Gradu Vranju, i da dele istu sudbinu ljudi koji žive u ovim krajevima. Dve mesne zajednice bave se poljoprivredom ukupno 1100 stanovnika u 350 domacinstava. Kada prolazite ulicama, retko koja da je asvaltirana, a neodoljiv utisak je kao da je ovde vreme stzalo. Međutim ako se siđe sa ulice u dvorište, na njive mišljenje posetioca se svakako menja. Poljoprivreda je ovde glavna preokupacija, a meštani uglavnom proizvode voće i povrće, mada ima i onih koji su se odlučili za cvećarstvo ili neguju tradiciju stočarenja. Ovde se beleži i komasacija iz 1988. godine kada je nastao posed veličine 420 hektara i na njemu se odvija ratarska proizvodnja. Nekada je ovde bila Vrtogošanka – zadruga koja je otkupljivala proizvode.
Nekoliko proizvodjaca u selu ima dugu tradiciju proizvidnje rasada voca. Tasic Velimira Srboljb sa ponosom nam kaže da se on bavi proizvodnjom rasada voća i loze vise od 50 godina. Naučio sam da kalemim od 17. godine. Znanje nam je preneo tadašnji omsija Spira Petrovic koji je 1912. godine je poceo da se bavi kalemljenjem. Spirsa je bio poznat širom tadašnje Jugoslavije i proizvodio je dva miliona sadnica. Svakoga dana kod njega je bilo 50 radnika. Naš sagovornik seća se da ke 1967. i1968.godine radio 150000 kalemova za Titiv Veles . Kasnije se osamostalio i ovaj posao radi i danas. „Jedino nisam imao kalemove kada nismo mogli da radimo u vreme bombardovanja 1999. godine. Jer nije bilo moguce raditi. Danas proizvednja nije ni blizu tadašnjeg nivoa jer se proizvde oko 2000 sadnica loze i 6000 voćaka. Sve se uglavnom zasadi na okućnicama, jer nema podizanja novih većih zasada u ovim krajevima.
Opširnije u Agrobiznis magazinu za oktobar koji izlazi 15.10.2018. godine
