Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju „Prosperitati“, jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.
Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.
„Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta“, objašnjava Pastor.
I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan – taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade.“Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade“, ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.
