Smederevka
Smederevka je autohtona balkanska sorta, pojedini autori smatraju da je domaćaa autohtona sorta. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima. Čokot je srednje bujnosti, grozd srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindričnog konusnog oblika. Sazreva u IV epohi i veoma je pozna sorta. Prinos je od 14000-25000 kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu
na 3-5 okaca a lukovi na 6-8 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkasto žute boje. Vino se koristi i za popravku onih vina kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za pravljene vinjaka.
Afuz-ali (stona sorta)
Potiče iz Male Azije. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Tunsu, Maroku, Alžiru, SAD i Makedoniji i dr. Kod nas se gaju na Kosovu i Metohiji, u užem području Srbije i mestimično u Vojvodini. Čokot je veoma bujan, grozd je veliki ili veoma veliki, najčešće konusnog oblika, srednje zbijen ili rastresit. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa se kreće od 15000-25000 kg/ha. Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se orezuju na 10-12 okaca a nekada i od 14-16 okaca. Uspeva na propusnim. Rastresitim zemljištima, deluvijalna, karbonatna i plodna.
Rizling italijanski
Rizling italijanski potiče iz Francuske. Gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj..kod nas
se gaji u svim vinogorjma. Čokot je srednje bujan. Grozd je mali, srednje veličine, zbijen, valjkast ili kupast. Grožđe sazreva u III epohi, pozna je sorta. Primenjuje se duga odnosno mešovita rezidba, lukovi se režu na osam do 10 okaca. Prinos grožđa je od 10.000 do 15.000 kh/ha. Primenjuje
se duga odnosno mešovita rezidba. Lukovi se režu na 8-10 okaca. Odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Preporučena sorta za kvalitetnije kategorije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Šardone
Šardone potiče iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, SAD. Nešto manje se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Kod nas se u poslednjih nekoliko godina sve više podižu vinogradi sa ovom sortom. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, cilidričan ili cilidrično kupast. Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 6000-10000 kg/ha. Odgovara joj mešovita rezidba, lukovi se režu na 8-10 okaca. Gaji se na propusnim, umereno plodnim, rastresitim, krečnim i toplim zemljištima. Vino je veoma pitko, osvežavajuće, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama.
Sovinjon
Sovinjon je poreklom iz Francuske. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, SAD, Ruskoj Federaciji. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima, ali na malim površinama. Čokot je veoma bujan. Grozd je mali cilindričan i zbijen. Grožđe sazreva krajem II epohe, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 7000-1200 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 10-12 okaca. Gaji se na rastresitim, umereno plodim, krečnim i toplija zemljišta. Vino je pitko, harmonično, finog blagog muskatnog ukusa, zeleno žute boje.
Žilavka
Žilavka je autohtona sorta grožđa Hercegovine. Bujnog je rasta, redovite i zadovoljavajuće rodnosti. To je srednje kasna sorta koja.Težina grozda iznosi od 150 do 200 grama. Vrlo dobro uspeva na plitkim i krševitim zemljištima. Vino žilavka je sa visoko karakterističnim svojstvenim mirisom. Harmonično je, pitko i lepršavo žuto-zelene boje. Vino žilavka je autohtono belo vino, dobar glas koji se a s pravom pročuo u celom vinarskom svetu.
Morava
Morava je naša domaća sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala
je tzv. Interspecies hibridizacijom u cilju stvaranja kvalitetnih sorti sa otpornošću na pojedine patogene. Iz ovog programa Interspecies hibridizacijom u Sremskim Karlovcima je stvoreno nekoliko sorata stonih i vinskih, koje se mogu gajiti sa redukovanom zaštitom. Za sortu je priznata 2003. godine kada je
u Valjevskom kraju. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene sočne. Vegetaciju započinje ranije od rajnskog rizlinga a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim u trećoj epohi. Rodnost oscilira po godinama od skromne do vrlo visoke i kreće se od 10 do 18 tona po hektaru. Nakuplja od 19 do 21 % šećera uz visok sadržaj kiseline u širi od 8 do 11 grama po litru. Vino je vrhunkog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća
na sovinjon. U uslovima Valjevskog vinogorja 2012 godine kada su se temperature spuštale do – 27 stepeni nije bilo izmrzavanja. Preporučujemo je za dalje gajenje i širenje kao sortu za visoko kvalitetna bela vina.
Izvor: Agrobiznis magazin
