Već u februaru divlji krokusi otvaraju svoje cvetove. Cvetni patuljci ne porastu više od pet do deset centimetara u visinu. Ali zato iz jedne lukovice nikne deset i više cvetova. U najpoznatije divlje vrste ubraja se vrsta Crocus tommasinianus, koja se pouzdano samo rasejava i vremenom obrazuje zavidnu masu. Krokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta, ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.
Lukovice krokusa imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature i zato treba poštovati vreme sađenja. Lukovice prolećnih krokusa treba posaditi u jesen, šest do osam nedelja pre jakih mrazeva, dok lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto. Sade se na sunčana i delimično senovita mesta, u dobro drenirano zemljište, na dubinu dva puta veću od veličine lukovice. Pre sađenja zemljište treba obraditi i usitniti do dubine od oko 20 cm i dodati kompost. U glinovitom zemljištu sade se na manju dubinu, pošto se dobro prekopa i doda krupan pesak, zbog drenaže. Zbog boljeg efekta sade se na razdaljinu od 6 do 10 cm, i u grupe od oko 12 i više biljaka. Lukovice se prekriju zemljom i obilno zaliju. Doda se i 5 do 7 cm slame, piljevine ili borove kore preko mesta gde su posađene da bi se zaštitile od hladnoće, a tlo od preteranog isušivanja. Pre početka zime mogu se i prekriti, da bi se sprečilo mržnjenje zemlje, a pokrivač se uklanja krajem januara da bi se mladi izdanci probili na površinu.
Znatno upečatljiviji su krupnolisni baštenski krokusi, čiji debeljuškasti cvetovi, kada su zatvoreni, malo podsećaju na šarena uskršnja jaja. Boje cvetova ograničavaju se na belu, žutu i ljubičastu s najrazličitijim nijansama. Upečatljive su višebojne sorte i one sa crtežima, na primer ljubičasto-bela sorta „Pickwick“ koju krase štraftice, a ona više od 60 godina krasi baštu. Krokusi se mogu uzgajati i u saksijama. Dno saksije prekrijte polomljenom crepom i sl. glinenim materijalima. Potom saksiju napunite zemljom za cveće ili podlogom za cveće. Podlogu za cveće promešajte sa malo peska (najviše 1/3). Pesak mora biti prethodno sterilisan, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Napunite saksiju sa oko 15cm visokim slojem podloge za cveće. Lukovice ređate tako da vrhovi lukovica budu okrenuti ka gore. Dodajte ostatak zemlje za cveće. Na kraju dobro zalijte.
AgroBiznis magazin
