Na desetak kilometara od Valjeva posetili smo porodicu Marić, koja više od dve decenije proizvodi sadni materijal maline i plodove, kako su nekada širom Srbije zvali ovu voćku „crveno zlato“. Sa razlogom je bilo tako, jer je imala izuzetno visoku cenu. Danas malina jeste rentabilna i može se od nje živeti, ali ako se uzgaja na najsavremeniji način i prati tržište.
Radoslav Marić, iz Sušice kod Valjeva, je jedini proizvođač sertifikovanih sadnica maline u celom kolubarskom okrugu. Njegov otac je počeo da se bavi proizvodnjom sadnica, a zatim su zajedno nastavili, i 2004. godine osnovana je firma Malina doo iz Sušice, koja se danas nalazi na putu da dobije sertifikat za proizvodnju sadnica organske maline. „Naši matičnjaci se nalaze u selu Sušica kod Valjeva, na tri lokacije i obuhvataju oko 1,5 hektar zemljišta.
Godišnje možemo da ponudimo tržištu oko 300.000 sadnica koje imaju sertifikate. Uskoro se nadamo i onom koji će potvrditi da su naše sadnice proizvedene
po principima i u skaldu sa organskom poljoprivredom, što će omogućiti i podizanje zasada organske maline sa našim sadnicama. U ovom poslu sarađujemo sa ZZ „Brezovica organik“, koji nam pomažu da ovaj važan postupak sprovedemo“ objasnio je Marić za Agrobiznis magazin.
Grad Valjevo ima strateški cilj da uveća značajnu proizvodnju organske hrane, naročito u zoni brane ROVNI koja predstavlja vodozahvat i gde je organičena
primena pesticida i drugih hemijskih sredstava. To je sada šansa za sve poljoprivrednike u ovom delu Valjeva da se razviju u organske poljoprivredne proizvođače.
Kada je u pitanju organska proizvodnja sadnog materijala maline, Marić kaže da najveći izazov predstavljaju korovi: „Nije dozvoljena primena herbicida tako da u tom smislu ima dosta ručnog rada kada je u pitanju kontrola korova. S druge strane, borba protiv bolesti je nešto lakša jer radimo u sredini koja je izolovana od velikih površina proizvodnih zasada odakle bi mogle da nam dođu bolesti i štetočine. Postoje i neki preparati koji su dozvoljeni za korišćenje u organskoj poljoprivredi, a koje bismo mogli da primenimo u slučaju pojave bolesti. Srećom, za sada nemamo nikakvih problema. Kada je u pitanju
sadnja, iskustvo kaže da je malinu bolje saditi u jesen, ali kada su u pitanju godine kakva je ova za nama može se raditi i prolećna sadnja i za nju imamo spreman sadni materija“. Radoslav Marić objašnjava da je jesen bila nepovoljna za sadnju i da zato treba iskoristiti proleće. Valjevska organska malina verovatno će ići i u izvoz, a već sada porodica Marić može da se pohvali da su njihove sadnice našle tržište odnosno kupce u Kazahstanu, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj…
Lelić i Sušica su susedna sela i spadaju u područja gde se javljaju nedostaci vode. Zbog toga je porodica Marić još pre 15 godina uložila oko 3500 evra u akomulaciju i sistem za navodnjavanje koji radi i danas besprekorno. Zahvaljujući ovoj investiciji koja se višestruko isplatila imaju dobre prinose i mogućnost da proizvode kvalitetne sadnice.
U valjevskim selima u slivu akumulacije „Stubo-Rovni“ organska proizvodnja je šansa i najbolja alternativa, za oko 400 domaćinstava koja se moraju prilagoditi
poljoprivrednoj proizvodnji sa ograničenom upotrebom hemijsko-sintetičkih sredstava, zbog blizine jezera. U proizvodnji voća već imaju prva iskustva.
Mladi poljoprivrednici iz Brezovice upravo su bili gosti porodice Marić, kako bi videli njihovo iskustvo u proizvodnji organske maline i pokušali i sami da seprilagode i iskoriste pogodnosti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, a finansira i Grad Valjevo, kroz različite projekte.
Podsećanja radi, 2009. godine u Srbiji je bilo svega 108 proizvođača u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Danas su površine pod organskom hranom deset
puta veće. Šest hiljada gazdinstava se bavi organskom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji. Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije. Iskustva oko dobijanja kolektivnih sertifikata primeniće se i u valjevskom kraju kroz rad ZZ „Brezovica organik“.
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90
milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržištasu nastavila da pokazuju dvocifrene stope
rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).
Izvor: Agrobiznis magazin
