Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu – jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.
Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.
Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji.“Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš“, kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.
Špargla je višegodišnja biljka – kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere.“Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje“, objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.
Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.
„Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira“, ocenjuje Marko.
Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.
