U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
– Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
– Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
– Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
– Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
– Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
– Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
– Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
– Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.
Izvor: Agrobiznis magazin
