Za ovaj broj Agrobiznisa, obišli smo gazdinstvo Nenada Šelmića, iz okoline Aleksandrovca. On je jedan u nizu koji u praksi primenjuje stečeno znanje na fakultetu. Nije ni prvi ni poslednji, koji ima puno ideja, i koji želi da stečenim znanjem unapredi proizvodnju na gazdinstvu.
Možete li da nam se predstavite i reći nešto više o sebi?
– Kao dečak koji je odrastao u kraju poznatom i prepoznatljivom po voćarstvu i vinogradarstvu, u okolini Aleksandrovačke župe, najvećem i po mom
mišljenju najlepšem selu u toj opštini Donjem Stupnju. Selo je bogomdano za poljoprivredu, voćnjake i vinograde koji se prostiru hiljadama hektara, na nadmorskoj visini od 333 metara. Od malih nogu dobro vaspitavan i naviknut na rad, sve ove godine, iskreno sam zavoleo ovaj posao, o čemu govori moje opredeljenje u toku studija, a o kome ću vam nešto kasnije govoriti.
Koje su osnovne delatnosti na vašem poljoprivrednom gazdinstvu?
– Poljoprivredno gazdinstvo, na koje moja porodica nekoliko generacija unazad kroz godine marljivo radile i stvarale, prostire se na 11 hektara obradljivog zemljišta. Raznovrsnost u proizvodnji je prisutna, od pomenutog voćarstva i vinogradarstva, ratarstva i povrtarstva, pa čak i stočarstva. Kao što sam napomenuo, voćarstvo i vinogradarstvo sam zavoleo od malih nogu, što me privuklo da upišem Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo i
istinski se posvetim tome.
Da li pored toga što to volite, vidite perspektivu u tome?
– Nekad imam običaj da se našalim, ali ipak ozbiljno mislim, da ako ne uspem da plasiram voće na tržište po odgovarajućoj ceni, pečenje rakije je neminovno. Baš po ugledu na mog dedu, kome je to bila višedecenijska tradicija. Ozbiljni planovi i projekti su predamnom, a tiču se izgradnje pogona za pečenje rakije, i jedne mini sušare, za sam početak. Svaki početak je težak, razume se, ali ne morate biti dobri da bi počeli, već morate početi da bi bili dobri u nečemu, a na kraju krajeva, dobro zaradili i naplatili svoj trud i rad. Cena voća je svake godine promenljiva i nimalo ne odgovara proizvođačima, zato ja ne želim da svoje kvalitetno voće prodajem po nižoj ceni, već da ga sušim i prodam po zasluženoj ceni.
Pomenuli ste da studirate Poljoprivredni fakultet, recite nam nesto više o tome?
– Pa završetku srednje Poljoprivredne škole u Aleksandrovcu, nisam imao dilemu šta ću upisati, odlučio sam da to bude Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo. Upisao sam pomenuti smer na Poljoprivrednom fakutetu Univezitetu u Prištini sa sedištem u Lešku, (KiM). Mnogi su se pitali otkud baš taj fakultet, zašto na Kosovu, šta me je to privuklo dole i mnoga druga pitanja. U početku nisam imao adekvatan odgovor na sva ta pitanja, jednostavno sam želeo da studiram na Kosovu i Metohiji. Ali sada sa ponosom mogu reći da je to bio pravi izbor. Mnogi možda nisu ni čuli za Poljoprivredni fakultet u Lešku, ali evo ako mi dozvolite reći ću vam nešto o njemu. Lešak je malo i prijatno mesto u opštini Leposavić, ispod Kopaonika u dolini reke Ibar, uvek obasjan suncem. Naš fakultet ima dva studijska programa, Biljnu proizvodnju i Stočarstvo. Nećete mi verovati ako vam kažem da na Kosovu studiraju studenti iz cele Srbije. Kosovska Kamenica, Gračanica, Tutin, Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Mladenovac, pa čak imamo i studente iz Crne Gore, Berana, Rožaja . Što bi se reklo ima nas sa svih strana.
Kakva su vaša iskustva sa vođenjem studentskog parlamenta, sa pozicije Studenta prodekana? Da li ta funkcija za vas predstavlja odgovornost?
– Konkretno što se tiče nastave, osećam veliku odgovornost, jer moram da odgovorno postupim i odgovorim na svaki zahtev, predlog ili inicijativu studenata u vezi sa poboljšanjem nastave i vannastavnih aktivnosti na našem fakultetu. U vezi sa tim, mogu sa ponosom reći da naši studenti ostvaruju izuzetne uspehe, u svojim privatnim karijerama, što se podrazumeva, kao stručnjaci, ali pored toga ostvarujemo rezultate vredne pomena i van toga. Na sportsko naučnim manifestacijama kao što je Agronomijada, gde naši studenti redovno osvajaju prva tri mesta u disciplinama naučno-istraživačkog rada i kviza
znanja. U studentskom parlamentu svi funkcionišemo kao jedna porodica, podržavajući jedni druge, kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Trudimo se da školskim primerom pokažemo kako je moguće na pravi način vršiti promociju pravih vrednosti, a to smo mi, studenti, koji se nesebično trude da svojim radom i trudom što više doprinesu svojoj državi i narodu. Napomenuću da sam kao student prodekan u avgustu gostovao u emisiji „Naše dobro“ na Agro televiziji, gde sam se potrudio da na najbolji mogući način predstavim sebe, svoju profesiju i fakultet.
Izvor: Agrobiznis magazin
