Loza, grožđe, čokoti, zdravice, vinogradi čine siže najnovijih dela koje je izložila u maloj galeriji Doma vojske pod nazivom “Usred zemaljske bajke”. Autorka kaže da je njen deda bio vinogradar i gajio tamjaniku u macvanskom Lipolistu. Ova umetnica ispricala je za Večernje novosti da su grožđe i vino njena decenijska fascinacija i priseća se da je kao mlada pila takozvano ledeno vino (vino dobijeno od grožđa koje je izmrzlo odnosno bilo prekriveno snegom). “Ispunila sam sebi želju da slikom izađem u prostor,u trecu dimenziju. Poseban izazov je to sto se malo slikara bavilo grožđem. Kada sam započela ovaj ciklus shvatila sam da je tema izuzetno široka zato što su tu pored loze,čokota i grožđa i vinogradi,poezija,religija,filozofija i istorija.” Gospođa Rakić Šefer podseća da Srbi imaju veliku kulturu vina koje je dinastija Nemanjića dovela do savršenstva. Car Dušan je 1349 godine doneo zakon o pravljenju vina i njegovoj upotrebi. On je kod Velike Hoče izgradio vinograd dug 25 kilometara i odatle se vino transportovalo do njegovog dvora u Prizrenu uz pomoć gravitacije. Slikarka podseća da loza niče čak i iz grobova.Čuvena je i ona u manastiru Hilandar sa groba Svetog Simeona. “To je već folozofija koja mene veoma zanima. Srbi su vinski narod,uz čašu se izgovaraju zdravice a vino je nerazdvojiv deo slavskog obreda.” Radeći ovaj ciklus autorka je spontano odbacila dionizijski princip po kome su grožđe i vino simboli bahanalija i okrenula se hrišćanskom koji je sve vreme vodio. Iako sam se ovom temom bavila još od studentskih dana, pre tri godine sam ipak ozbiljno zaronila u nju, ali tada nisam znala da će mi za to biti potrebni strpljenje, dosta vremena i puno, puno boje.
Slobodanka Rakić Šefer do sada je imala 8 ciklusa. Za svoje slike kaže da se nalaze duboko u njoj,bele vezuje za mladost i primećuje da veliki broj ljudi traži od nje belu sliku da ih umiri i utiša. “Moja duša traži neistražene prostore,a njih sada simbolizuje grožđe” izjavila je nedavno za Politiku. Naša poznata slikarka osnovala je i fondaciju “Profesor Stevan Šefer” u čiju čast najboljem mladom diplomcu medicinskog fakulteta VMA gde je njen pokojni suprug bio profesor poklanja svake godine jednu svoju sliku. Među njenih 8 ciklusa inspiraciju je našla i u pčelama. Bili su to molitvenici,sinteze i citati a 2000.godine smena vlasti joj je dala inspiraciju da slika stolice i fotelje. Počela je sa sabornim,pojedinačnim,ministarskim… Zatim su usledili ciklusi Rajske ptice,Kuvarice a sada je pred nama Rajsko grožđe.
Autorku nismo pitali koliko će trajati ovaj ciklus ali imajući u vidu kako i sama kaže širinu teme i činjenicu da su joj sin i snaha inženjeri voćarstva i vinogradarstva očekujemo da će nam podariti još mnogo lepih delova.
