Koliko je vinogradarstvo u Srbiji u ekspanziji, s obzirom na mogući godišnji prihod od 40.000 evra sa jednog hektara, svedoči primer valjevskog kraja gde su za par godina površine pod vinovom lozom porasle više od šest puta.Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u Kolubarskom okrugu sada je više od 200 hektara pod vinogradima. Pored velikih vinarija čija su vina već ovenčana svetskim priznanjima, poput „Jelića“ ili „Pusule“, kako svedoče podaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, raste broj i malih proizvođača koji vinograde podižu na 10 do 15 ari dedovine. Motiv je, naravno, zarada.- Zanimljivo je da sve više ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze. Tu je država prepoznala ulogu savetodavne službe koja sprovodi modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe i vino – kaže savetodavac Jovan Milinković.Početno ulaganje u vinograd, međutim, nije jeftino i u zavisnosti koliko sam proizvođač uloži svoj rad i koliko ima neophodnog materijala, podizanje jednog hektara košta između 10.000 i 16.000 evra. Samo kupovina sadnog materijala i sadnja staju 6.850 evra.- Međutim, prilikom podizanja vinograda mogu se koristiti i podsticaji od strane države pa tako povraćaj uloženog novca za kupovinu sadnog materijala iznosi 50 odsto, pa čak i više ukoliko je nagib terena veći od 10 stepeni, ako se parcela nalazi iznad 200 metara nadmorske visine, a ukoliko ako se gaje autohtone sorte kao što su „prokupac“, „morava“ ili „tamjanika“, država kao stimulans daje još 100.000 dinara. Urađen je i poseban pravilnik koji reguliše podizanje zasada vinove loze i proizvođač u startu može tačno da zna šta može da očekuje od države – objašnjava Milinković.U daljoj investiciji, kada se grožđe pretvara u vino, potrebna je kupovina opreme u kojoj su muljač, pumpa i filter, te prohromski sudovi različite veličine, za šta je potrebno nešto više od 2.300 evra.
S druge strane, kako pričaju sami vinari, prihodi su znatno veći, s obzirom na to da se u dobroj godini sa jednog hektara može dobiti 8.000 kilograma grožđa, a od njega 4.000 buteljki vina. Ako se zna da je najčešća cena domaćih vina od 10 do 15 evra, mada ima i skupljih, lako se dolazi do isplative računice zbog koje površine pod vinogradima ne samo u valjevskom kraju stalno rastu.Naime, po statističkim podacima u Srbiji je 22.000 hektara zemljišta pod vinovom lozom, dok je u vinogradarskom registru popisano 7.000 hektara vinograda čiji su vlasnici registrovani za proizvodnju i promet vina. Na domaćem tržištu udeo srpskih vina je čak 70 odsto, iako je pre samo pet godina bio jedva trećina.
Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vinogradarstvo-kao-biznis-od-jednog-hektara-prihod-ide-i-do-40000-evra-godisnje-a-evo/27wlet5