Treći Sabor voćara, koji je organizovala „Gruža agrar“ u selu Balosava kod Knića, okupio je preko hiljadu voćara kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača došlo je u Gružu da čuju i vide šta to ima novo u voćarstvu i, šta od toga mogu da primene na svojim imanjima. Svako od
njih je želeo da čuje kako se može doći do boljih prinosa, i kvalitetnog roda. Među prisutnima bilo je i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, studenata, stručnjaka iz oblasti voćarstva, novinari.
„Od samog osnivanja „GRUŽA AGRAR“ je kompanija koja pokazuje uspešan put svim voćarima i donosi naučne rezultate, savete stručnjaka, savremenu opremu u naše voćnjake. „GRUŽA AGRAR“ pruža ruku saradnje svim voćarima i osnovni cilj kome teži je osvajanje tržišta EU. Za to je potrebno puno truda, znanja, ali bez tima požrtvovanih ljudi to se ne bi se moglo ostvariti“, istako je Miroslav Nikolić, direktor „Gruža Agrara“. On je jedan od retkih domacina kojise nalaze na čelu neke lokalne samouprave, Nikolić je poljoprivredni proizvođač i predsednik Opštine Knić. Porodica Nikolić, je srdačno dočekala svakog gosta i ponaosob se zahvalila na prisustvu.
„U ovo dvorište svi koji ste ušli ste nama dragi prijatelji, i oni koji su u prethodnom periodu došli kao posetioci, odlazili su i vratili su se kao dragi prijatelji. Zahvaljujem se kompaniji BASF, i najveću zahvalnost za rezultate koje smo postigli dugujemo našim srtučnjacima, prof. dr Draganu Radivojeviću, prof. dr Jasminki Milivojević, prof. dr Novici Miletiću, profesoru Štamparu, i njihovim dragim kolegama. Danas ćete te videti šta smo mi postigli. Duboko verujem da će ovo što je do sada urađeno nastaviti da radi moj sin Nemanja, porodica i tim „Gruže agrara“, na koje sam veoma ponosan“, istako je Miroslav.
„Kao što jedna starina reče: Kada ti dođe loš čovek daj sve da ode što pre, a kada ti dođe dobar čovek daj, sve da ostane što duže“, istakao je na kraju govora Miroslav.
Predavanja su održana u voćnjacima, prof. dr Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu došli su prof. dr Dragana Radivojević, prof. dr Jasminka Milivojević i prof. dr Novica Miletić, dok je BASF imao svoje predavače.
Cena borovnice i kvalitet: https://www.youtube.com/watch?v=50w7PdcqNG4&t=99s
„Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakšepostižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode – objašnjava prof. dr Franci Štampar.
Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.
Profesor dr Dragan Radivojević, posle predavanja odgovarao je na mnogobrojna pitanja voćara, koji su ga pomno slušali. Zanimali su ih saveti o sadnji, rezidbi, a najviše o sortimentu.
Izvor: Agrobiznis magazin
