Poljoprivreda je u doba epidemije virusa korona isplivala u prvi plan. Narod se okrenuo maksimalno radu u baštama i obrađivanju zemlje, što je rezultiralo rekordom u zasejanim površinama. Zvanični podatak kaže da je u Srpskoj zasejano 20.000 hektara više nego inače u ovom periodu, otkriva u intervjuu, za „Novosti“, Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.
– Narod koji nikada nije sejao, sada jeste. Povećale su se zasejane površine i kod, da kažem, profesionalnih ratara. Sa terena su podaci da se mnogo uvećala i prodaja semena, đubriva, zaštitnih sredstava – ističe ministar Pašalić.
Da li ovo znači da nema straha od nestašice hrane, pa čak i ako se korona vrati?
– Resurs u hrani je bezbedan. Nema straha od gladne godine. Možemo proizvesti količine hrane koja nam je potrebna. Od mleka, pilećeg, junećeg i svinjskog mesa. Proizvodnja pšenice nije upitna. Imamo stabilnu situaciju. Na tržištu sada imamo i višak junećeg i jagnjećeg mesa jer ugostitelji nisu radili. Očekujemo otvaranje inostranih tržišta poput Turske, što će pomoći uzgajivačima mesa da ga prodaju.
Šta znači veliko povećanje broja poljoprivrednika za RS?
– To je odlično. Kod nas je sada zaživela i „urbana poljoprivreda“, kako po malim, tako i velikim sredinama. Ona je sjajna jer pored proizvodnje hrane ljudi borave više u prirodi. Urbana poljoprivreda ima odličan društveno-socijalni momenat za građane i ona je već zaživela po celoj Evropi poslednjih godina, a evo stiže i kod nas. Zasada Banjaluka prednjači. Kreiramo i mere da je ojačamo. Ovde je bitan i detalj da građani koji proizvode hranu znaju da je to zdrava hrana bez dodataka.
Da li su umanjene kapitalne investicije u resoru poljoprivrede?
– Nisu. Naprotiv, imamo veliki interes građana za podsticaje. Povećali smo budžet za kapitalne investicije sa sedam na 14 miliona KM. Agrarni budžet je 75 miliona maraka i najveći je u istoriji RS. Imamo oko 1.500 ljudi prijavljenih za traktore i priključke.
Koliki je broj gazdinstava u Srpskoj?
– Broj gazdinstava se smanjuje, ali oni koji ostaju se ukrupnjavaju, specijalizuju i postaju moćniji. To je trend u Evropi. Sada u RS imamo oko 45.000 gazdinstava u registru. Bilo ih je više oko 100.000 pre desetak godina. Broj pratimo prema proizvođačima mleka. Iako broj mlekara pada, raste proizvodnja mleka, što govori da se modernizuje proizvodnja.
Kako uopšte zadržati ljude na selu?
– Kroz razne podsticaje. Mi svim mladim agronomima dajemo podsticaj od 40.000 KM da pokrenu biznis na selu. Od ove godine isplaćujemo i 500 KM za svako rođeno dete na selu.
Započelo je i brendiranje proizvoda iz RS?
– Tako je. Brendiramo geografsko poreklo. Završili smo nevesinjski krompir, sada radimo na brendiranju proizvoda od drenje u Drvaru.
Zbog obilnih padavina, da li je u sektoru vodoprivrede sve pod kontrolom?
– Od 2014. godine kada su bile poplave, u kapitalne objekte u vodoprivredi je uloženo oko 215 miliona KM. Konstantno radimo na sanaciji nasipa, uređenju korita i objekata u RS.
POJAČANE KONTROLE U „ŠUMAMA RS“
U „ŠUMAMA RS“ sa policijom se kontroliše promet trupaca?
– Sa policijom smo pokrenuli akciju, gde radimo kontrolu svih kamiona koji voze drvni sortiment. Proveravamo da li su papiri čisti i da se spreče i sankcionišu nelegalno izvlačenje i prodaja trupaca.