Sušeno voće poput kajsija, brusnica, suvog grožđa, smokava ili šljiva mala su pakovanja bogata hranljivim sastojcima i vlaknima, jer uklanjanjem vode iz voća njihova koncentracija raste.
Poređenja radi, pola šoljice očišćenih sušenih kajsija sadrži 4,7 grama vlakana, dok ista količina svežih kajsija sadrži tek 1,6 grama vlakana. Pored toga, suvo voće je i bogat izvor antioksidanasa, kao i folne kiseline i B vitamina.
Istraživanje sprovedeno na 13 hiljada ispitanika pokazalo je da ljudi koji konzumiraju sušeno voće imaju bolji unos hranljivih sastojaka od onih koji ga ne jedu.
Međutim, ne treba smetnuti s uma da je u sušenom voću veća koncentracija i prirodnih šećera, što ne mora nužno uzrokovati zabrinutost. Za sportiste kojima treba brzi unos energije ovo je čak vrlo korisno, ali na oprezu moraju biti osobe koje paze na unos šećera, ugljenih hidrata i kalorija.
Primera radi, šoljica grožđa sadrži 23 grama šećera i ima 104 kalorije, dok ista ta šoljica suvog grožđa ima 116 grama šećera i 520 kalorija, što je pet puta veći iznos.
Smernice za pravilnu ishranu propisane u SAD, preporučuju potrošnju od jedne do dve šoljice voća dnevno. Ako je to sušeno voće, pola šoljice računa se kao jedna.
Dijabetičari koji kontrolišu dnevni unos ugljenih hidrata, pridržavaju se različitih pravila.
Uobičajena preporučena dnevna doza za ljude na dijeti ili dijabetičare je dve kašičice sušenog voća, koje sadrže 15 grama ugljenih hidrata.
„Dve kašičice suvog grožđa odgovara količini od 15 grama ugljenih hidrata, ali za unos iste količine ugljenih hidrata možete pojesti pola šoljice crvenog grožđa. Isto tako, možete pojesti i gotovo polovinu manje dinje, koja sadrži 18 grama ugljenih hidrata“, pojasnila je CNN-u Lori Zanini, stručnjak za dijabetes i dijete.
Na kraju, sušeno voće može biti hranljiva, prikladna i prenosiva užina, posebno kada se pomeša s orašastim plodovima. Ali, ako morate voditi računa o šećerima, ugljenim hidratima i kalorijama, vodite računa o porcijama sušenog voća, kako se nekontrolisanim grickanjem ne biste doveli u nezgodnu situaciju.
Zanini upozorava i na dodatne šećere koje sušeno voće može sadržati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a treba paziti i sa kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod astmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.
Izvor: Agrobiznis magazin