Odabir sorte ima veoma važnu ulogu u svakoj voćarskoj proizvodnji, skoro kao i izbor samog voća koje ćete proizvoditi. Zašto? Nisu sve sorte na svežu upotrebu ali ni preradu. Neke je relativno lako gajiti, neke treže specifične vidove nege. Dragomira Tulovića iz sela Grabovica kod Gornjeg Milanovca upoznali ste u prethodnom izdanju gde smo vam predstavlili dve sorte kruške. On nam je tom
prilikom ukazao na jednu sortu višnje koja nije toliko poznata kao oblačinska, a ima niz pogodnosti koje mogu opredeliti voćara da posadi ovu sotru koja je priznata 1984. godine a reč je o Šumadinki.
„Ova sorta višnje je izuzetno pogodna za gajenje jer ima dobar prinos laka je za uzgoj pošto ne traži velike investicije u pogledu zaštite od bolesti i štetočina“ kaže Tulović za naš časopis.
Reč je o sorti stvorenoj u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem Hajmanove konzervna i Kareške. U našim proizvodnim uslovima daje odlične rezultate i sadi se na rastojanju 4×3 metra ili 4×2,5 metara. Plodovi sazrevaju u prvoj dekadi jula.
Šumadinka daje plodove koji su za višnju krupni, oko 7 grama. Peteljka je dužine oko 4 cm i vrlo često se bere sa peteljkom. Plod je atraktivnog izgleda, krupniji od Oblačinske višnje i uglavnom se koristi za upotrebu u svežem stanju. Počinje da rađa već prve godine po sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Za one koji sade višnju na svojoj okućnici interesantno je da je ova sorta dekorativna zbog svog lepog stabla. Stablo je srednje bujnosti, zbog sklonosti ka ogoljavanju i težnji da se rod seli prema periferiji treba voditi računa o rezidbi i uklanjati srazmeran broj dvogodišnjih i jednogodišnjih grančica. Ovu sortu karakteriše otpornost na mraz i sušu, samooplodnost i prinos oko 25 t/ha.
Inače višnja, pa ni sorta Šumadinka, nije veliki probirač u pogledu tipa zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima, ali treba imati u vidu da ne podnosi teška, zbijena i vlažna zemljišta. Za gajenje višnje preporučuju se zemljišta tipa gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Nisu povoljna zemljišta kod kojih posle obilnijih padavina ili
otapanja snega dolazi do ležanja vode. Preporučujemo pre gajenja svakao uradite analizu zemljišta kako biste bili sigurni da je pogodno za proizvodnju voća kao što je višnja.Najznačajnija bolest višnje je Pegavost lista –Blumeriella jaapii Štete koje počini ovaj patogen mogu biti velike, jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitni, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Ukoliko se desi da u 2 do 3 uzastopne godine imate pojavu ove bolesti to može dovesti do sušenja voćaka. Suzbijanje oboljenja vrši se svake godine, a broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova. Kako je reč o gljivici primenjuje se nešto od fungicida , a danas se najčešće koriste sredstva na bazi bitiokarbamata (Mankozeb, Metiran).
Izvor: Agrobiznis magazin
