Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.
– Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati – ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.
Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.
Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.
Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova – kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.
Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.
– Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama – navodi.
Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.
Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.