Uprkos širokoj rasprostranjenosti (Evropa i Severna Amerika), kupina je u kulturu uvedena relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka.
U Srbiji je počela da se gaji nakon Drugog svetskog rata. Raste samoniklo najčešće pored puteva, skoro na svim nadmorskim visinama (do 1000 m/n.v.), prilagođena najrazličitijim zemljišnim i klimatskim uslovima.
Kupina nije probirač zemljišta i položaja i relativno je otporna na sušu. Lako se razmnožava i gaji, rano prorodi i rađa redovno i obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti sazreva u avgustu.
Sastojci koje ova vrsta bobičastog voća sadrži su : šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Treba istaći sadržaj gvožđa u plodu kupine, koje je značajno za otklanjanje malokrvnosti.
Kupina se zbog svoje biološke vrednosti može koristiti u svežem stanju, zamrznuta, kao i sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina i dr.)
Proizvodnja kupine u svetu i Srbiji
Proizvodnja kupine u svetu je relativno mala (u odnosu na malinu ili jagodu). Najveći deo svetske proizvodnje je u zemljama Amerike i Evrope. Međutim, u poslednjih 20 godina zahvaljujući ekspanziji gajenja kupine u Kini, Azija kao kontinent postaje sve značajniji proizvođač ovog voća.
Danas se kupina gaji širom Srbije, pre svega u brdsko-planinskom području. Proizvodnja kupine je dostigla nivo od 28000 t, na ukupnoj površini od oko 5000 ha, što je 69% evropske proizvodnje.
U mnogim rejonima, kupina je ugrožena avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja (Tornfri i Smutsen). Značajan procenat plodova ovih sorti ne dozri, što znatno smanjuje prinose.
Morfologija kupine
Vegetativni organi služe za održavanje života jedinke i kod kupine su diferencirani na : koren, stablo (žbun) i lista. Generativni (fruktifikacivni) organi su organi za razmnožavanje i to su : cvet, plod i seme.
Ekologija kupine
Da bi se obezbedili optimalni uslovi za gajenje kupine mora se posvetiti pažnja ekološkim činiocima i oni se mogu podeliti na abiotičke (klima, zemljište, reljef) i biotičke činioce (biljke, životinje, čovek).
U našim ekološkim uslovima otpornije sorte bez većih povreda podnose mrazeve od -10 do -15oC, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30oC.
Kupina najbolje rezultate daje na dubokim (oko 1,5m dubine), rastresitim, srednje teškim (50-60% gline), propusnim, plodnim (sa 4-5% humusa), umereno vlažnim i slabo kiselim (pH 6-7) zemljištima.
U Srbiji, kupina daje najbolje rezultate ako se gaji na visinama od 200 do 500 m.
