Fitohormoni, su mali organski molekuli, koji nemaju hranljivu vrednost, a koji u malim količinama utiču na rast i razvitak biljke. Oni se još nazivaju i „regulatori rasta”. To su u stvari posrednici u prenošenju signala između spoljašne sredine i ćelija, ili između samih ćelija. Teško je zamisliti savremenu poljoprivrednu proizvodnju bez primene biljnih regulatora rasta i razvića, odnosno fitohormona. Oni predstavljaju moćan alat u intenzivnoj biljnoj proizvodnji, gde mogu
poboljšati prinos, kao i kvalitet i dugotrajnost plodova. Da bi dejstvo bilo stimulativno, mora postojati receptor na ćeliji za koji se vezuje hormon. Vezivanjem fitohormona za receptor na ćeliji, pokreće se signalna kaskada koja dovodi do aktiviranja očitavanja DNK, zatim sinteze proteina, koji zatim postaju funkcinalni enzimi čijom aktivnošću dobijamo efekat hormona, rast i razviće biljke.
Osnovna podela hitohormona se vrši prema njihovoj hemijskoj strukturi na: auksine, gibereline, citokinine, abscisinska kiselina, etilen, jasmonati, brasinosteroidi, strigolaktoni, poliamini, oligosaharidi, mali peptiidi… Neki od njih su osnovni i nalaze se u svim biljkama zavisno od perioda razvića, kao što su auksini, citokinini, giberelini. U auksine spadaju NAA alfa-naftil sirćetna kiselina, IAA indol-3-sirćetna kiselina , IBA indol buterna kiselina, 2,4D 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina, 2,3,6 trihlorbenzoeva kiselina, 2,3,5 trijodbenzoeva kiselina, dok u gibereline spadaju GA1, GA2, GA3, GA20 koji se smatra prekursorom u biosintezi prethodnih.Auksini. Prisutni su svim ispitivanim biljkama, prvi put su izolovani iz ljudske mokraće 1934 godine. Njihova uloga se
ogleda u regulaciji ćelijske deobe, stimulaciji izduživanja ćelija, indukciji stvaranja bočnih korenova, reakcijama i pokretima biljaka prema svetlosti, apikalnoj dominaciji. Deluju u opsegu koncentracija od 0,001 do 10 mg/ml. Citokinini. Ovde spadaju zeatin, kinetin, 6 benzilaminopurin. Njihova glavna uloga je u deobi ćelija odnosno citogenezi. Zajedno sa auksinima stimulišu ćelijsku deobu, zatim utiču na formiranje pupoljaka u uslovima kulture tkiva, imaju inhibitorno delovanje na rast i grananje korena, i inhibitorno delovanje na apikalnu dominaciju nasuprot auksinima, utiču na stimulaciju cvetanja i regulaciju polova cvetova. Zajedno sa auksinima prirodno ih luče neke fitopatogene gljive i bakterije, pa kao posledicu imamao izrasline i deformaciju zaraženih biljnih delova, kao na primer pojava guke na korenu inficiranom bakterijom agrobacterium sp. Giberelini. Njihova uloga se ogleda u izduživanju ćelija, zametanju plodova bez
oplodnje, regulisanju cvetanja. Efekat hormona se ogleda u:
1. vrsti signala, hormona
2. intenzitet signala, koncentracija hormona
3. vreme primene
4. kombinacija hormona
Šta ovo znači? To znači da jedna grupa hormona istovremeno reguliše više fizioloških procesa, gde može imati inhibitoran ili stimulativni efekat zavisno
od fiziološkog procesa, vremena primene i koncentracije hormona. Pored ovoga jedan isti fiziološki proces reguliše istovremeno više različitih hormona. Tako na primer, aktivna supstanca 2,4D, poznati herbicid, pripada grupi auksina, koristi se za suzbijanje širokolisnih korova u uskolisnim usevima, pri preporučenim herbicidnim koncentracijama ima fitotoksično dejstvo, ukoliko bi ga dovoljno razblažili njegovo fitotoksično i herbicidno delovanje prestaje, a u uskom opsegu između herbicidnog delovanja i prestanka bilo kakvog uticaja postoji uzak opseg koncentracija, gde ima pozitivno delovanje na ožiljavanje reznica. Prema iskustvu autora teksta u razblaženju 1x10exp-5, imalo je uspeha u blagom povećanju broja ožiljenih reznica limuna u odnosu na kontrolu. Drugi primer su giberelini koji se koriste kod partenokarpnog zametanja plodova, odnosno zametanje plodova bez oplodnju, u narodu poznata „crevena tableta za oplodnju paradajza”, dok isti ti giberelini usled njihovog stvaranja kod preobilnog zametanja plodova blokiraju diferencijaciju cvetova za narednu godinu a kao posledicu imamao smanjen rod ili čak izostanak roda sledeće godine.
Rasadničarstvo i proizvodnja sadnog materijala, kako voćarskih tako i ukrasnih četinarskih i željastih biljaka predstavlja ozbiljnu i finansijski zavidnu delatnost
koju je nemoguće zamisliti bez primene hormona. Svaki rasadničar želi da ima veći uspeh u razmnožavanju i da dobije veći broj kvalitetnih sadnica za sto kraće vreme, a da pritom ispuni zahteve tržišta. Tako su auksini našli svoju primenu u ožiljavanju reznica. Navešćemo primer primene auksina kod ožiljavanja reznica, ukoliko smo kupilipreparat po sastavu NAA, treba da imamo koncentraciju oko 0,75 g/100g nosača u prahu za drvenaste biljke dok za zeljaste biljke oko 0,5g/100g nosača u prahu. Uzmemo pripremljenu reznicu i predhodno malo nakvašenu, kako bi se hormone zalepio, uronimo u hormonalni prah, zatim višak praha otresemo i stavimo u supstrat na ožiljavanje i dalje razvijanje. Kao druga uloga hormona kod proizvodnje sadnica pojavila se je sa ciljem da
se obuzda preveliki rast sadnica i usmeri ka stvaranju bočnih grana u prvoj godine i dobijanje takozvanih knip sadnica koje već u prvoj godine imaju prevremene grane i izgledaju kao dvogodišnje. Ovde su citokinini i giberelini našli svoje mesto u savladavanju apikalne dominacije i stimulisanje razvoja bočnih grana. Preparat koji se koristi za te svrhe zove se Promalin, a po sastavu je mešavina giberelina i 6-benziladenina, njegov uspeh zavisi umnogome od voćne vrste.
Kako se zahtevi tržišta u pogledu kvaliteta plodova povećavaju i menjaju neophodno je i da proizvođači primenom agrotehnike izlaze u susret zahtevima tržišta. Danas kada bi hteli da opišemo kvalitet plodova sa aspekta tržišta, glavnu reč bi vodili veličina , oblik i boja plodova, a zatim njegov ukus i aroma. Hormoni su ovde odigrali svoju ulogu u proređivanju cvetova i plodova, kao i zametanju plodova. Danas NAA predstavlja vodeće sredstvo za proređivanje, koristi se u koncentraciji između 35 i 50 mg/l u periodu opadanja kruničnih listića, zavisno od voćne vrste i broja zametnutih plodova. Prema nekim
autorima NAA daje dobre rezultate ukoliko se primeni oko 15 dana posle cvetanja, kada su plodovi 10 mm do 15 mm u koncentracijama 2 do 20mg/l. Kod proređivanja cvetova se koristi i Etefon, i daje veoma šarenolike rezultate koji zavise od vrste, sorte, uslova i vremena primene i koncentracije. Kod jabuke Etefon je aktivan je na početku junskog opadanja plodova. Prema nekim istraživanjima Etefon u koncentraciji od 400 ml/l uspešno proređuje plodove sorte Zlatni delišes u fazi veličine ploda 20mm.
Pored brojnih preparata za proređivanje i izazivanje opadanja plodova fitohormoni se koriste i za sprečavanje opadanja plodova, kao i za indukciju cvetanja, povećanje krupnoće plodova.
Izvor: Agrobiznis magazin
