Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”
Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.
– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.
Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu
