Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture.
Šta je Green Net?
Iako je prvenstveno namenjen onima koji se profesionalno bave ovim poslom, Green Net nudi zanimljive i korisne informacije, sa ciljem da se podignu standardi u oblasti hortikulture. Idejni tvorac i suosnivač Veroljub Radoja, objašnjava da je ovakve internet portale viđao u inostranstvu, ali ih do sada kod nas nije bilo.
„Baveći se hortikulturom u Gras Gardenu, godinama sam obilazio rasadnike širom Evrope i sveta. Primetio sam da oni već 20 godina imaju standardizaciju biljaka, koja omogućava bolju i lakšu trgovinu sadnim materijalom. Tako sam došao na ideju da tu standardizaciju rasada nekako oživim i kod nas. I ne samo to. Umrežavanjem proizvođača, kupci će moći na jednom mestu da vide šta ima u ponudi i kupe sadni materijal u Srbiji, a ne da ga uvoze iz inostranstva“, kaže za Agrobiznis magazin, Veroljub Radoja.
Prema nekim podacima u Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali su oni mahom raštrkani po ruralnim predelima naše zemlje. Većina nema veb sajtove, niti kataloge.
„To u praksi izgleda ovako – pejzažni arhitekta napravi plan kako određena zelena površina treba da izgleda. Da bi kupio potreban sadni materijal, on mora da prođe Srbiju uzduž i popreko, a pri tome ne zna da li će uopšte naći ono što mu je potrebno.To je bespotrebno gubljenje vremena i novca, pa većina pribegava kupovini biljaka iz uvoza. I svi su tu na gubitku, pre svega proizvođači sadnog materijala“ – kaže Radoja i ističe:
„Gradsko zelenilo u Beogradu je u protekle dve godine napravilo ugovor za kupovinu sadnica i ozelenjavanje površina u vrednosti od dva miliona evra. Pitanje je koliko je tog sadnog materijala kupljeno u Srbiji? Verovatno je više od 90 odsto biljka iz uvoza. Da li smo mogli da prodamo nešto iz Srbije? Verovatno da jesmo, ali sve do sada nismo imali na jednom mestu kompletnu ponudu, kategorizaciju i cenu sadnog materijala koji se nudi u našoj zemlji“ – dodaje naš sagovornik.
Upravo to je cilj Green neta da ubrza, olakša i pomogne kupcima da pronađu ono što im je potrebno, a proizvođačima da lakše, brže i bolje plasiraju svoju robu.
Važnost standardizacije
Ali, da bi se sve to postiglo moramo i sami da se menjamo i da shvatimo koliko je standardizacija sadnog materijala važna.
„Ovo je jedna vrlo delikatna oblast, jer ako ne radite po standardima, pitanje je da li ćete za pet ili deset godina, koliko je potrebno jednom drvetu da poraste, svoj proizvod moći da prodate. Nas cilj je da pomognemo proizvođačima sadnog materijala, da shvate koliko je važno da rade po određenim standardima, jer samo tako imaju mogućnost da svoj proizvod plasiraju, ne samo na naše, već i da konkurišu na evropsko tržište, što i jeste naš cilj“ – napominje Radoja.
Zato će svi korisnici Green Net sajta morati da ispune određene uslove, kako bi mogli da svoju robu prikažu na ovoj platformi. Potencijal postoji, samo je potrebno da se proizvođači sadnog materijala malo više obrazuju i shvate koliko im to može pomoći u poslu.
O važnosti standardizacije u hortikulturi, govorila je i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije, dr Dragana Skočajić. Ona je istakla da struka na ovome radi već godinama, jer određeni standardi su garancija kvaliteta isporučene robe. Oni nisu obavezujući, ali donose benefite proizvođačima.
Tehnološka inovacija i izuzetno zahtevan softver koji stoje iza Green Net portala, omogućiće korisnicima jednostavan, brz i lak način komunikacije. Prilikom ulistavanja i opisivanja svoje ponude proizvođači koriste unapred generisane standarde i detaljne opise za svoje proizvode. Na drugoj strani, kupac jednostavnom kataloškom pretragom dobija listu aktuelnih ponuđača sa jasnom specifikacijom proizvoda, cena i raspoloživih količina.
Najveći značaj portala Green Net, je to što će na jednom mestu objediniti, sistematizovati i oglasiti domaću ponudu u sektoru hortikulture i povezati je sa delatnostima pejzažnog, arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, gradnje i održavanja, koje se ovde prirodno snabdevaju.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
