Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.
Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.
„Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo“, kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.
Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara „Vilamet Spas“ iz Arilja navodi da će biti manje roda.
„Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje“, rekao je Bogdanović.
Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.
„Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine“, kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.
U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.
Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?
Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.
I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.
„Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli“, rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.
Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.
Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.
izvor : http://www.rts.rs