Borovnica ili srpsko plavo zlato, kako je još zovu, sve je traženiji i skuplji proizvod po kome naša zemlja može da postane prepoznatljivija u svetu. Poslednjih godina zasadi borovnice niču širom Srbije, čak i u Arilju, koje je poznato po proizvodnji maline. Zašto je srpska borovnica tražena? Zato što za razliku od ostalih zemalja, kao što je recimo Poljska, naša borovnica zbog povoljnih klimatskih uslova stiže nešto ranije, već u junu. Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica, plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese
temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje, ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 – 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji.
Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalnacirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima. Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu. Ove godine, kako Agrobiznis magazin saznaje, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.
Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u
zdravom okruženju i prirodi, pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.
„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom, što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.
Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište, zato je kvalitet na prvom mestu.
„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.
Za uzgoj borovnice se opredelio i Milan Savković, diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima zasad u mestu Brestovik nedaleko od Grocke. On uzgaja borovnicu sorte djuk, i kao stručnjak savetuje da se prilikom podizanja zasada vodi računa o kupovini sadnog materijala, koji mora biti zdrav. Bezvirusni sadni materijal je osnov uspešne proizvodnje, ne borovnice nego bilo koje kulture.
„Ja sam se odlučio za hidroponski način gajenja u plastičnim saksijama, s tim što mi više preferiramo gajenje u vrećama od agrotekstila. Najbitnije je da obezbedite borovnici optimalne uslove – dovoljne količine vode, hraniva i da se odradi pravovremena zaštita borovnice, hemijskim tretmanima. Svaka uspešna proizvodnja zahteva i konsultacije sa stručnim licima iz oblasti zaštite bilja, da ne biste imali nekih problema“- kaže Savković i ističe da je protivgradna zaštita jedan od neophodnih preduslova za svaki uspešan zasad.
„Ovde imamo, konkretno ogledno polje u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja. Trenutno radimo i na registraciji nekih novih fungicida za borovnicu, jer ih nema dovoljno na tržištu i očekujemo rezultate ispitivanja već iduće nedelje.“
Za Prvu televiziju, Savković objašnjava da prvi rod borovnice voćari mogu da očekuju u drugoj godini nakon podizanja zasada. On je svoj voćnjak podigao 2013. godine i ove sezone je ubrao oko tri tone voća. S obzirom na to da saksije ili agrotekstilne vreće ne zauzimaju previše prostora, to znači da voćar na relativno maloj površini može da postavi poprilično veliki broj saksija i da ostvari relativno dobar prihod od borovnice.
Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
