U voćnjacima gde želite da proizvodite voće po organskim princimima ne možete upotrebljavati lako rastvorljiva mineralna đubriva, već umesto njih morate koristiti prirodna đubriva proizvedena na farmi dakle ili kompost, stajnjak ili zelenišno đubrivo uz mulčiranje i naravno obradu zemljišta. Cilj đubrenja u zasadima organskog voća je ishrana mikroorganizama u zemljištu. Upotrebom plodoreda različitih kultura i stvaranjem povoljnih useva za korisne organizme teži se manjoj upotrebi veštačkih đubriva i pesticida.
Kod ovakve proizvodnje se ne koristite herbicidi, već se samo mogu kombinovati mehaničke mere borbe protiv korova evntualno možete primeniti i termičku kontrolu korova ili travne pokrivače.
Nikako ne koristiti sintetičke hemijske pesticide, da bi se umanjila šteta treba raditi na poboljšanju biološke aktivnosti zemljišta. Stručnjaci savetuju i da koristite one voćne vrste i sorte koje su dobro adaptirane na klimatske uslove lokaliteta. U zasadima treba saditi otporne sorte i upotrebljavati prirodne aktivne supstance o čemu se informišite u stručnoj literaturi.
Dr Hans Miler švajcarski agrarni političar, smatra se začetnikom organsko – biološke poljoprivrede, koja je počela da se razvija još od 60-ih godina XX veka. Njegov osnovni cilj bio je da stvori farme koje će biti što je moguće manje zavisne od spoljnjih faktora. On je poznat i po tome što je poljoprivrednicima pripisao odgovornost za javno zdravlje. Zdravo zemljište je osnovni preduslov za zdrave biljke i životinje, a zatim i ljude govorio je Miler.
Stručnjaci tvrde da svaki tip poljoprivredne proizvodnje podrezumeva uticaj velikog broja ekoloških faktora i rezultira određenim problemima u zaštiti bilja. Na primer, povećana pojava štetnih insekata obično je posledica vremenskih prilika. Ekološka ravnoteža često je narušena od strane spoljašnjih faktora koji potiču iz prirode ili čovekovih aktivnosti.
Karakteristično za organske voćnjake je i to da:
redovi se ne održavaju u čistom stanju u toku čitave godine;
međuredni prostori u voćnjaku su prekriveni samoniklim biljem i kose se po potrebi;
samoniklo rastinje ostaje na ivicama parcela;
podstiče se naseljavanje pojedinih životinjskih vrsta i to tako što se unose veštačka gnezda poput gomilica kamenja i dveta.
Kod postojećih zasada može se preći na organsku poljoprivredu i taj period traje 3-4 godine. U tom periodu se radi sledeće:
primenjivati mere za poboljšanje strukture zemljišta;
primeniti mere za popravku zemljišta poput obogaćivanja humusom i aktivnosti u zemljištu
koristiti organska đubriva
prilagoditi ekološke uslove uz pomoć živih ograda, vetrozaštitnih pojaseva i izolacionih polja sa samoniklim biljem koja su stanište korisnih životinja
Gde podići zasad?
Kada je u pitanju organska proizvodanja pogodnija su brdsko planinska područja, jer je u takvim agroekološkim uslovima daleko lakše sprovoditi zaštitu od važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.
Ako se u blizini nalaze samonikle voćke, trebalo bi ih ukloniti kako ne bi predstavljale izvor bolesti i štetočina. Preporučuje se 300 – 400 m udaljenosti divljih prenosilaca ili drugih zasada
Ako je na zemljištu gde se planira podizanje zasada u prethodnoj godini bila primenjivana zaštita hemijskim sredstvima, to zemljište dobija status prelaznog perioda od dve godine. Ukoliko je zemljište bilo neobrađeno tri i više godina, nakon izvršenih analiza, može odmah da dobije status za proizvodnju organskog voća. Najbolji predusevi za mnoge vrste voćaka su strna žita, a idelano bi bilo da je predusev heljda jer je ona glavni konkurent korovima tako da će zemljište ostati nakon nje čisto. Pravac sadnje treba da bude sever jug zbog bolje osvetljenosti. Kod ovakvog modela proizvodnje rastojanja između stabala su veća, manja je produktivnost, veći je utrošak radnih sati i to naročito ručnog rada. Međutim to se sve naravno odražava i na cenu ploda koji se sve više traži, naročito u zemljama EU.
Korisni insekti i mikroogranizmi za organsku proizvodnuju voća
Za organsko voćarstvo veliki značaj imaju predatori – korisni insekti. Među njima najznačajniji korisni insekti su bubamare. One se hrane uglavnom lisnim, krvavim i štitastima vašima, nekim vrstama paukovih grinja i pepelnicom. Počinju da se hrane čim se pojave u proleće, a svoja jaja ležu u blizini kolonija vaši. Značaj za proizvodnju imaju i ose kao i predatorne grinje koje se takođe mogu hraniti sporama gljiva, hifama ili polenom. Osim crvene paukove grinje, hrane se i rđastom grinjom. Predatorne grinje su veoma osetljive na pesticide.Najvažnija bakterija u organskoj proizvodnji voća je Bacillus thuringiensis. Gusenice je unose u organizam hranom, a bakterijski endotoksin ih ubija. Zaražene gusenice prestaju da se hrane jedan dan nakon unosa bakterije, i nakon nekoliko dana uginu. Postoji nekoliko sojeva bakterije, ali jedino tip A ima značaja u kontroli gusenica u voćnjaku. Posebno je efikasna u suzbijanju mrazovca.
Odnedavno se u kontroli puževa golaća koristi nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita koja parazitira na puževima, razmnožava se unutar njih i ubija ih. Nematoda se unosi navodnjavanjem u vlažno zemljište i pruža zaštitu do šest nedelja u optimalnim uslovima.
U organskoj proizvodnji voća korisno je prisustvo ptica koje hraneći se larvama insekata doprinose njihovoj biološkoj kontroli i grabljivica koje se hrane miševima i voluharicama.
Izvor: Agrobiznis magazin
