Kupina se u našim klimatskim uslovima može saditi kao i ostale voćke, od oktobra do aprila, a najčešće je ta sadnja u jesen i u rano proleće. Kako će se gajenje kupine isplatiti zavisi od vremena, razmaka i načina sađenja.
Ukoliko je dobar sadni materijal, jesena sadnja kupine ima svojih prednosti. Sadnice koje se posade u jesen ne oskudevaju u vlazi, tokom zimskih meseci razvijaju koren, a u proleće počinju vegetaciju kada su već dobro ukorenjene.
Prolećna sadnja se preporučuje za krajeve sa oštrim, hladnim zimama, u kojima bi posađene sadnice u jesen mogle da izmrznu, jer izdanci nisu ukorenjeni. Prolećna sadnja se praktikuje i kad sadni materijal dobijen oživljavanjem vrhova izdanaka nnije u jesen spreman za sadnju. Sadnja u proleće mora biti ispraćena redovnim zalivanjem.
Tamo gde klima to dozvoljava, u nekim toplijim krajevima, sadnja se može izvoditi i tokom čitave zime – od novembra do aprila. Međutim, i tada treba voditi računa da se ne obavlja onda kada je zemljište suvo, suviže vlažno ili smrzlo, tj. kada je temperatura vazduha ispod 0oC.
Bez obzira na to kada se vrši sadnja, potrebno je koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave izdanke, tj. dobro ukorenjene vrhove letorasta.
Sadnice se najbolje primaju ako se po vađenju što pre zasade. Ukoliko se nabavljaju sa strane, potrebno je da budu dobro upakovane i da u transportu provedu što kraće vreme. Ukoliko su ranije izvađene ili duže transportovane, žile treba potopiti u vodu i sačekati 24 sata, potom ih saditi. Koren kupine bi trebalo, pre nego što se zasadi, skratiti za ¼ dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti.
Ukoliko je zemljište prethodno bilo pripremljeno, na obeleženim mestima je dozvoljeno iskopati jame veličine da se pravilno rasporedi koren sadnice i obavi sadnja. U slučaju da to nije urađeno, za svaku sadnicu treba iskopati jame dimenzija 40x40x40cm.
Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matičnjaku ili 3-4cm dublje. Sadnice sorti bez bodlji je poželjno saditi dublje (na dubilini i do 30cm), kako bi se sprečila pojava korenovih izdanaka koje imaju bodlje i dobili razvijeniji žbunovi koji se odlikuju velikom rodnošću.
Tehnika sadnje se ne razlikuje mnogo od tehnika sađenja ostalih voćaka : na dno iskopane jame se stavlja sloj rastresite zemlje, kojem se dodaje 50-100g NPK đubriva (8:16:22) koje se izmeša sa zemljom. Potom se sadnica stavlja, određuje se dubina sadnje, raspoređuju se žilice i zagrću rastresitom zemljom. Dodaje se 1-2kg zgorelog stajnjaka i preko njega zrmlja kojom se jama do vrha ispuni, a potom lagano nagazi.
Jedan radnik tokom celog dana može da posadi i do 300-400 sadnica kupine.
