Osnov vrhunske voćarske proizvodnje su zemlja i kvalitetna podloga, odnosno sadni materijal. Ne tako davno bili smo lideri u proizvodnji sadnog materijala, o čemu govori i podatak da je od ovog posla do devedestih godina prošlog veka živelo desetak sela trsteničkog kraja. Duga tradicija i odlično savladan zanat
su samo nekolicinu porodica ostavili u ozbiljnoj priči zbog poznatih lomova u ondašnjoj državi. Jedni od njih su i Antići iz Ljubave, sa preko pola veka poslovanja.
U blizini Zapadne Morave, na 12 km od Kruševca, nalazi se selo Ljubava, i porodični rasadnik. Rasadnik Antić ima porodičnu tradiciju dugu više od 50 godina, na šta su posebno ponosni. Sezona sadnje voća je krenula, pa samim tim i interesovanje za dobrim sadnicama.
„Ova godina generalno kasni, jer se vegetacija produžila. Lisna masa je počela da opada tek sredinom novembra, intenzivno, što je nama rasadničarima otežalo posao. Za lozne kalemove preporučujemo sadnju na proleće, jer ni prvi mrazevi nisu skinuli liske. Krenulo je sa prodajom, tako da nas očekuje lavovski posao. Neki zbog cele situacije izbegavaju da dolaze, dok drugi navrate u po noći, tako reći. Radimo od jutra do ponoći,“- kroz smeh nam govori Goran Antić.
Podizanje voćnjaka ili vinograda nije nešto što se radi na kratak rok, oni se podižu na duži niz godina, ponekad i više decenija. Kako se sve više okrećemo domaćoj proizvodnji i preradi, izgleda da će slatko i prava domaća rakija ponovo mirisati u selima Srbije, čemu je kumovao i kovid.
,,Znate, interesantno je da nas sve nevolje vraćaju selu, ognjištu, korenima. Slično je bilo i kada smo brat Zoran i ja devedesetih, od oca preuzeli da radimo ovaj posao. U vreme bombardovanja devedeset devete, takođe smo imali veliku ekspanziju širenja voćnjaka. Nekako nas te nevolje zbliže, nateraju da se vratimo prirodi. Prirodno je da tada proradi i strah od budućnosti, možda nestašica. Novonastali uslovi nametnuli su i nešto drugačije uslove prodaje, tako da se sadnice šalju i na kućnu adresu, međutim to su uglavno manje količine. Srbija obnavlja svoje špalire, jer se kod naših domaćina svake godine povećava
proizvodnja sa po nekoliko hiljada jedinica svih voćnih vrsta, sa pažljivo izabranim sortama. Ono što je još interesantnije vraćamo se autothonim sortama. Za neke od ovih voćkica sigurno nikada niste čuli, poput šumatovke, bostanke, aršlame, kolačare, budimke, osoruša, senabija, tetovača, krstovača,zelenka, šarunka,zebičanka, takuša, lubeničarka, kalurka, jčmnka,drenak…
,,Sve su popularnije, jer ovi novi uslovi su naterali ljude da bukvalno pobegnu u sela. Na dedovini, ili očevini, sada žele da imaju nešto kvalitetno, da bude neprskano, da žive zdravo. Otuda sve veće interesovanje,ali i zbog toga što taj svet opet mora u gradu da radi i živi pa tako nema ni vremena da se previše angažuje oko starih okućnica. Da se razumemo, stare sorte jesu zahvalnije za održavanje, ali i one traže izvesnu negu. Kod autohtonih sorti voća je poznata činjenica da su jednostavnije za održavanje, ali se preporučuje prskanje insekticidima i fungicidima, dva do tri puta u toku leta, prve dve do tri godine, a kasnije po potrebi. Rodnost im je nešto manja, kasnije prorode u odnosu na novije sorte, ali su njihovi plodovi dosta zdraviji.Formiranje stabla kod starih
sorti je isto kao kod ostalih, a kasnija rezidba se obavlja sa proredom unutrašnjih grana (primenjuje se minimalna rezidba, jer ne vole rigoroznu rezidbu).
Inače, u ponudi antići imaju preko 60 vrsta autothonih sorti na kojima su radili sa priznatim stručnjacima u Srbiji. Negde ih je kaže, na to naterala potražnja, ali podsvesno i nestajanje domaćih srpskih, starih sorti. Težak zadatak koji su postavili i na zadovoljstvo mnogih od nas ispunili.Veliki rad više generacija, dugogodišnje iskustvo i zadovoljni kupci stvaraju povoljne uslove za dalji razvoj i usavršavanje, čemu posvećuju posebnu pažnju. Nismo gubili vreme i potražili praktične savete za aktuelnu sadnju.
,,Sadnja počinje onog trenutka kada biljka dođe u fazu mirovanja, a to je period od 1. novembra do oko 10. aprila, u zavisnosti od jesenjih ranih mrazeva, i prolećnih temperatura. Ukoliko zemljište nema uslova za oranje, kopaju se veće jame i to 50 do 60 cm širine i minimum 40-ak centimetara dubine. Preporučljivo je da se nakon kopanja jama u njih ubaci od 2 do 4 lopate pregorelog stajnjaka. Ubačeni stajnjak koji se nalazi na dnu jame prekriti slojem
sitne zemlje, debljine od 10 do 15 cm, da stajnjak ne bi došao u kontakt sa korenom zasađene sadnice. Kod kontejnerskih sadnica kopa se jama širine 40 cm i dubine od 30 cm. Ukoliko ima stajnjaka, u jamu ubaciti 1 do 2 lopate, a zatim dno jame prekriti sitnom zemljom. Zemlju oko biljke ne treba gaziti, već treba ručno dodavati zemlju, pa polivati i postupak ponavljati više puta. Ukoliko nemate stajskog đubriva, po vrhu jame nakon sadnje dodati oko 50 grama NPK
đubriva. Kod jesenje sadnje se preporučuje prekraćivanje sadnica viših od 2m na visinu od 1,6 m od površine zemlje. Zatim, krajem februara i početkom marta meseca, prerezati na visinu od 80 do 120 cm, u zavisnosti od vrste i sorte voća. Prskanje korova herbicidima treba izbegavati, jer može doći do fatalnog sušenja sadnice. Da bi se biljka lakše razvijala treba je zaštititi od bolesti i štetočina.“- kaže drugi brat Zoran Antić.
Kod stubastog voća đubrenje se primenjuje samo kod biljaka koje zaostaju u porastu . Rezidba stubastih sadnica se obavlja tokom leta. Kod mini patuljastog voća, đubrenje i polivanje se primenjuje kao kod klasičnih sadnica, a rezidba se vrši po vašoj želji ( sami oblikujete veličinu i krunu biljke). Ova porodica nam je interesantna i po novom ,,stranjskom ,,sortimentu. Da li pomodarstvo, potreba ili izazov tek naši domaćini su položili i ovaj ispit zrelosti. Za primer, umesto špalira cveća u njihovom dvorištu vas dočekuju lepotice kakija. Ova istočna japanska jabuka u dom Antića je ušla sasvim slučajno, a danas je na proizvodnoj
liniji.
,, Vidite i sami, rodila i prerodila. Malo je nežnija prve zime, kasnije kada se ukoreni može u punom rodu da da, i do 100 kg. Zato preporučujemo kada je ona u pitanju ranu prolećnu sadnju, sve drugo je idealnije saditi sve do mrazeva. Imamo dva kupca koji je podižu, pa da kažem plantažno, ostali iz znatiželje, kao kada smo i mi počeli. Sve više traže i sibirski limun, mandarine, fortunelu, kesten je sve popularniji, sadnice bobica, aronije, ogrozda – kažu sagovornici.
Od početka do kraja sezone svi Antići, tri generacije, dva brata, supruge, deca, tri agronoma, i najmlađi unuk Mihajlo, aktivno rade u zasadu, naravno svako na svom zadatku. Valjda je zato kod njih uvek prijatno boraviti. Dok radimo reportažu telefoni neprestano zvone, a onda iznova, ponuda, savet, cena, dostava, dođite kada stignete. Dan menjaju za noć. Tako mora jer svaki kupac je jednako vredan. To je lekcija koju su savladali pre svih u agronomskom poslu.
Na kraju dobismo savet koji prenosimo i vama. Više je ekonomske prirode, ali će vam uštedeti i novac i trud. Bez plana, bez ikakve agro-ekonomske analize tržišta, trendova tražnje, mogućnosti za plasman, ne ulazite u veću proizvodnju. Samo tako bi smo izbegli scene krčenja voćnjaka u punom rodu, bacanja zrelih plodova na deponije i reke i bagatelne cene voća na otkupima i pijacama. To je najskuplja cena koju su mnogi platili poslednjih godina, naročito kada
je proizvodnja maline u pitanju. Ovu voćnu vrstu malo ko traži, tek da se zna!
Proizvođači moraju imati na umu i da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka više nikada ne mogu popraviti, i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu.
Izvor: Agrobiznis magazin
