Rezidba voćaka je izazov i za nabolje stručnjake. Nekoliko saveta će vam koristiti

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki – jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, – prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.