Dok proizvođači žitarica ovu godinu nenadano mogu smatrati i izuzetno finansijski uspešnom, pojedini izvoznici iz Srbije već su na gubitku zbog rekordnog rasta cena na svetskim berzama.
Kako saznajemo, najviše iznenađenja zdravstvena kriza donela je izvoznicima kukuruza. Prema informacijama iz udruženja „Žita Srbije”, oni će imati i najviše štete zbog takozvanih terminskih ugovora koje su zaključivali pre nekoliko meseci, kada ni najuticajni analitičari nisu mogli da očekuju ovakva kretanja na tržištu.
Produktna berza u Novom Sadu u poslednjem izveštaju zabeležila je rekordno poskupljenje kukuruza u ovoj sezoni. Ugovori su zaključivani u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, kukuruz je bio skuplji za 9,55 odsto, dok je u odnosu na istu nedelju 2019. cena bila veća za 36 procenata.
Početkom ove godine, kada niko nije mogao da predvidi ekonomske posledice kovida 19, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prognozu cena za desetak najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Prosečna procenjena cena za kukuruz tada je bila 16,45 dinara po kilogramu (plus, minus 10 odsto), pa je jasno koliko su prevaziđena očekivanja analitičara i koliko je neizvesnosti na tržištu donela pandemija.
– Što se tiče pšenice, tu je situacija dosta čista. Nije bilo mnogo terminskih ugovora, vrlo malo, a to je i realizovano. Problem je nastao kod kukuruza, jer imamo mnogo terminskih ugovora po niskim cenama – kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.
Kako objašnjava, ti izvoznici su unapred prodali žitarice i ugovorili cenu sa rokom isporuke u utvrđenom periodu.
– Ako ste u maju dogovorili da ćete u oktobru inostranom kupcu isporučiti 1.000 tona kukuruza po 120 evra, to je ugovor koji podleže međunarodnom pravu. Tu niko neće moći da izbegne kazne iako pojedini sada, kada su cene drastično veće, odbijaju da isporuče robu – kaže naš sagovornik.
Ovakva situacija, dodaje, pravi izvesne probleme, a posebno onim firmama koje poštuju ugovore. On kaže da je „sve to trgovina koja nosi određene rizike zbog pogrešnih procena” i pita šta bi bilo da je situacija bila obrnuta i da je kukuruz u ovo vreme pao na 100 evra po toni.
Saković smatra da će, nažalost, zbog ovoga sasvim sigurno biti „mnogo sudskih sporova, određenih lomova, manjkova i gubitaka”.
Prema njegovim rečima, najveći izvoznici kukuruza u crnomorskom regionu jesu Ukrajinci, koji izvezu oko 30 miliona tona, Rumuni, između pet i šest miliona, dok Srbija izveze tri miliona tona ove žitarice.
Iako je kriza zbog pandemije i gomilanja viškova evidentna, što je uticalo na rast cena, on ističe da su ovakvoj situaciji na tržištu kukuruza pre svega kumovali Rumuni. Oni su, navodi, na račun suše na delu svoje teritorije pokušali da obustave isporuke kukuruza. Ovo im, kako kaže, naravno niko ne priznaje i o tome će se raspravljati u međunarodnoj organizaciji trgovaca žitaricama.
– Rumunija trenutno ne isporučuje kukuruz, napravili su manjak na tržištu. Veliki kupci su požurili da kupuju kod nas, cena je skočila i prodavci ga nerado prodaju i to je sad problem – naglašava direktor udruženja „Žita Srbije”.
U analizi SIDEV-a iz januara ove godine, Srbija je u poslednjih 15 godina značajno uvećala proizvodnju kukuruza, a 2018. bila je 16. svetski izvoznik. Analitičari navode da je svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski započeta sa kukuruzom, tako što su se spojile velika tražnja za ovim proizvodom usled visokih cena nafte, koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Prosečna cena kukuruza 2019. bila je 128 evra po toni, a poslednjih pet 134 evra po toni.
Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465578/Izvoznici-na-gubitku-zbog-rasta-cena-kukuruza
