Januar je otpočeo niskim temperaturama, padavinama, sa dosta snega. Kasnije temperature su se stabilizovale oko nule. Padavine, kiša, sneg, susnežica sve je to što karakteriše januar. Valjda će se nadoknaditi nedostatak padavina tokom jeseni. Ulaska u parcele u januaru nije bilo, ili vrlo retko.
„Prva nedelja kada se može raditi u parceli” je rečenica koja se vezuje za mesec februar, retko početak marta i setvu jarih kultura kao što je stočni grašak, stočna grahorica, a i ovas. Šta nam to govori. Pa da smo osnovnu obradu morali uraditi ranije tokom jeseni i početkom zime. U toj nedelji kada se može ući u parcelu mi radimo predsetvenu pripremu i izvodimo ako je moguće setvu jare kulture.
Tačno vreme setve u tom periodu niko ne može unapred po datumu reći, pošto može biti mraza, snega, leda ili nekih drugih padavina koji sprečavaju izvođenje poljoprivrednih radova. Ova rečenica takođe sprečava čuveno pitanje „kako sejati stočni grašak u drugoj polovini februara ako je napolju -5°C“. Najznačajnije ratarske krmne kulture koje naši stočari trebaju da seju su lucerka, crvena detelina, sudanska trava, krmni sirak, stočni grašak i grahorica. Sve one zauzimaju oko 8% obradivog zemljišta, što je zaista malo. Takođe njihovim uvođenjem mi uvodimo i neophodni plodored sa više
kultura.Ove krmne kulture se koriste kao sveže seno, silaža ili senaža. Pored tih malih površina veliki problem je neodgovarajuće zemljišta po svom kvalitetu, a naročito po svom pH koji je nizak na većini parcela ispod Save i Dunava i što ograničava setvu lucerke i crvene dateline. Zbog toga treba sejati veće površine pod stočnim graškom koji podnosi niže vrednosti pH i to naročito za dobijanje zelene krme. Lucerku ne treba sejati na parcelama koje nisu plodne, koje su plitke i sa niskim pH. Sve ovo važi i za crvenu detelinu samo malo blaže. Stočni grašak je jednogodišnja biljka koju treba sejati kako zbog dobijanja velike količine zelene mase, a ona je od 30-50t/ha tako i što ga stoka rado jede. Koristi se kao zelena krma ili kroz silažu i senažu. Imavisok sadržaj vitamina,mineral i proteina.
Rano se skida pa ako je godina povoljna (ima dosta padavina), ili postoji navodnjavanje postoji i mogućnost druge žetve na istoj parceli. Na istu parcelu ga sejati posle 3-4 god, dolazi posle suncokreta, strnih žita. Dobar je predusev za strnine i okopavine. Osnovna obrada se obavlja na dubinu od 22-25 cm, što je pre moguće kako bi se sačuvala vlaga koja je došla padavinama u kasno jesenjem i zimskom periodu. Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva da uradimo agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu dobijene preporuke primenimo kompleksna mineralna i azotna đubriva. I to je jedino ispravno, ali pošto mnogi naši poljoprivredni proizvođači to ne rade iako je besplatno ako su registrovana poljoprivredna gazdinstva evo okvirne preporuke.
Istovremeno sa osnovnom obradom uneti 60-80 kg/ha fosfora (P₂O₅) i 70-90kg/ ha kalijuma (K₂O). Predsetveno uneti do 30kg/ha azota(N) .Ponavljam ovo je samo okvirno. Najraniji rok za setvu jarog stočnog graška je 20 februar. Pre toga ne bi trebalo izvoditi setvu. Retke su godine kada vredni poljorivredni proizvođači ne uspeju da poseju stočni grašak do kraja februara ili početkom marta. Treba se potruditi da se stočni grašak poseje u prvoj nedelji poljoprivrednih radova kako bi se izbegao eventualno poguban uticaj kasnijih visokih temperatura i mogući period bez padavina.
Setva se obavlja na međuredni razmak od 12,5cm, na dubinu od 4-5 cm. Količina semena je ona koju je preporučio proizvođač. Za većinu sorata koje se gaje za proizvodnju krme količina semena je oko
150-160 kg/ha, a ako se koristi potporni usev on čini 15-20 % količine semena i kod nas je to najčešće ovas, ređe ječam. Kosi se za zelenu krmu pri kraju cvetanja, početak formiranja mahuna, za silažu
ga kosimo u fazi mlečno voštane zrelosti odnosno kada je procenat suve materije 25-28 %. Naši stočari trebaju da seju veće površine pod stočnim graškom ne na uštrb drugih krmnih kultura. Moja je preporuka da to budu površine pod žitaricama u koje će ući i stočni grašak. Može se gajiti i na kiselim zemljištima koja nisu plodna, koja nisu duboka, koja nisu strukturna, ukratko koja su kao većina naših zemljišta.Na taj način će dobiti zelenu krmu sa površina koje za to nisu ranije korišćena i čija proizvodnja nije skupa.
Jara grahorica se može sejati i na manje plodnim zemljištima. Setva jare grahorice se istovremeno obavlja kada i stočni grašak, sa količinom semena od oko 120 kg/ha u smeši sa potpornim usevom, na
dubinu od 3-4 cm. Međuredni razmak je 12,5 cm preporuka je da se posle setve obavi valjanje lakim valjcima. Odlično podnosi kasne mrazeve. Prinos zelene mase je od 40-50 t/ha. Eto,poštujmo termin „prva nedelja radova“ i preporučenu agrotehniku i imaćemo koliko toliko siguran prinos ranih jarih kultura.
Izvor:Agrobiznis magazin
