Reč stručnjaka: Kako zaštiti voćnjake od kruškine buve i ervinije?

Аутор: dzonioff
666 посета

Kruškina buva i ervinija spadaju u najznačajnije neprijatelje u proizvodnji kruške. U pojedinim godinama mogu prouzrokovati gotovo stopostotne gubitke. Ove godine je prvo poleganje jaja primećeno sredinom marta. Kasni sneg neće doprineti smanjenom uticaju brojnosti ove štetočine, jer minus nije toliko
veliki. O ovim temama odgovor smo potražili u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Kraljevo.
U zasadima se kruškina buva svake godine pojavljuje u različitom intezitetu. Na njenu pojavu utiču mnogi faktori, među kojima i preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gustina sklopa (do 10000 sadnica/ha), osetljivost sorti, jačina rezidbe, navodnjavanje, uništavanje korova, uništavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagođavanje pesticidima. Nažalost, kruškinu buvu praktično favorizuje čovek, u cilju da ostvari što veći profit. U takvim uslovima proizvodnje povećava se reproduktivnost kruškine buve, koja više proizvodi mednu rosu.
„Na našem području pronađene su tri vrste kruškine buve: obična (Psylla piri), velika (Psylla pirisuga) i mala (Psylla piricola). Ekonomski najznačajnija štetočina u intenzivnoj proizvodnji kruške je obična kruškina buva. Ova štetočina kod nas ima 4-5 generacija godišnje i veliki potencijal razmnožavanja. Štete nanose larve sisajući sokove na mladom lišću i mladarima, pupoljcima i plodovima, usled čega može doći do žućenja i uvijanja listova, opadanja cvetnih, lisnih pupoljaka i mladih plodova. Odrasle jedinke kruškine buve su prenosioci fitoplazme Pear decline, prouzrokovača iznenadnog propadanja kruške.
Svake godine pravi štete na lokalitetima gde se kruška gaji“ – pojašnjava dipl.inž Vladimir Kostić, iz PSSS Kraljevo.Larve kruškine buve prave i indirektne štete, jer se na izlučenu mednu rosu naseljava gljiva čađavica, usled čega lišće i plodovi postaju crni. Kruškina buva prezimljava u odraslom stanju u pukotinama kore, ili drugim pogodnim skrovištima.
„Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je značajno prisustvo ima ga obične kruškine buve. Pogodni su uslovi za razvoj, pa treba preduzeti odgovarajuće
mere suzbijanja oveštetočine. Ukoliko je moguće što pre i odmah, jer ukoliko prva generacija uspe da opstane brojčano, bojim se da će sve dalje mere biti polovično uspešne“ – kaže ovaj stručnjak.
Suzbijanje kruškine buve tokom vegetacije je veoma teško. S jedne strane zbog malog broja efikasnih preparata, a s druge strane zbog mogućnosti nastajanja rezistentnih sojeva upotrebom preparata istih, ili sličnih mehanizama delovanja. U kasnijoj fazi (maj-avgust) prirodni neprijatelji ove štetočine mogu u značajnoj meri da redukuju njen broj.
„U ovom periodu neki insekticidi, koji se koriste za subijanje kruškinog smotavca, deluju i na prirodne neprijatelje kruškine buve. Zbog toga je preporučljivo da se za suzbijanje kruškinog smotavca u ovakim zasadima koriste prvenstveno preparati Dimilin ili Zolon. Potrebno je suzbiti odrasle, prezimele insekte u jesen i proleće, pre opadanja lišća i kretanja vegetacije radi smanjenja populacije u narednoj sezoni. Pre polaganja jaja koristiti neki od piretroida uz dodatak mineralnog ulja, jer ženke kruškine buve ne polažu jaja na uljnu podlogu“- savetuje Kostić.S obzirom da je u svim zasadima kruške gde je vegetacija pri kraju, zabeležena jača pojava kruškine buve, treba primeniti piretroide u kombinaciji sa mineralnim uljima. Time se brojnost ove štetočine redukuje pre njenog odlaska na prezimljavanje. Tretman treba sprovesti po sunčanom danu, u najtoplijem delu dana.
Kada je u pitanju ervinija, tu je stanje čini se još kritičnije. Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim rejonima kod nas. Podaci sa terena slikom govore da su problem preliveni i na ovu godinu. Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.
Češćim pregledom voćnjaka tokom vegetacije omogućuje blagovremeno otkrivanje zaraze. Interesantno je da ervinija lakše živi u odgajanim voćnjacima,
posebno tamo gde je đubrenje intenzivno. Najčešce napada jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujuci štete i do 100%. Suzbijanje ervinije prvenstveno se bazira na nepesticidnim merama iz razloga nedostatka dovoljno efikasnih baktericida. Samo ime bolesti ukazuje da su oboleli
delovi sprženi i sasušeni. Nekroza zahvata cvetove, plodove, stablo, lišće i drvensate biljne delove i spoljavanje simptoma na plodovima zavisi od načina na koji su oni zaraženi. Ako su zaraženi savim mladi plodovi oni ostaju sitni, smežurani i ostaju pričvršćeni za cvast, kada je već kasno.
Kora zaraženih grana je vlažna i tamnija nego kod zdravih biljaka. Nedoumica voćara je šta uraditi sa mladim zasadima koji su napadnuti, jer sa starijim voćnjacima, gotovo da niko nema dilemu da ih se treba rešiti.Na iskrčenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa voćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti. Rezidba je još jedna od mogućih mera zaustavljanja ervinije.
„Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove, spaliti ih, da bi se smanjio izvor zaraze. Alat za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza
zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventialno preneošenje bakterija alatom. Pravilna primena baktericida u vreme početka vegetacije može biti veoma efikasna“, kaže Kostić.
Prema rečima, našeg sagovornika poslednjih nekoliko godina bolesti kruškina buva i ervinija znatno su uticale na brojnost stabala kruške u čačansko-kraljevačkom kraju. Potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih. Zbog ervinije pojedini voćnjaci će morati na potpuno vađenje sadnica.
Jedan od primera smo imali u Bukovici, poznatom voćarskom kraju. Mladi voćar, inače poljoprivredni tehničar, moraće ove godine da iskrči hektar viljamovke, jer nije uspeo da se izbori sa problemom. Ovajposao je trebao da uradi još lane, međutim obolela stable su morala ostati na parceli jer je za podizanje istog dobio subvencije od lokalne samouprave. Tako se dogodilo da je slovo zakona važnije od problema na terenu. Iz svih navedenih razloga naročito
je važno konsultovati struku. Svaka greška je kobna, jer u vremenski lošim godinama, koje prati i prilično loša cena voća, ekonomski gledano gubici su više nego ogromni. Od 2016. godine u kraljevačkom kraju ervinija je prisutna naročito u zasadima kruške i dunje. Ako ovome dodamo da je Tavnik, selo sa najvećom proizvodnjom dunja u Srbiji ali i šire, treba zaista shvatiti da imamo ozbiljnog neprijatelja. U svakom slučaju preventiva i upornost su majka uspeha u svakom poslu, pa i ovom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srodni tekstovi

Оставите коментар