Prouzrokovač sive truleži ploda jagode (Botryiotinia fuckeliana), je jedna od najznačajnijih bolesti jagode, koja se redovno javlja u zasadima jagode. Bolest se
javlja kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu mogu nastati velike štete. Usled povoljnih klimatskih prilika, velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, a izostanka tretmana fungicidima, može naneti 100 % štete. Bez pravovremenih primenjenih direktnih mera, tj. hemijskih tretmana intenzivna poljoprivredna proizvodnja jagode bi bila nezamisliva.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.
Naš stručnjak Nedeljko Racić radio je ogled koji je postavljen na poljoprivrednom gazdinstvu, područje opštine Kraljevo, lokalitet Vrba sa ciljem da ispita efikasnost fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode. U oglednim ispitivanjima su korišćena tri fungicida sa različitim aktivnim materijama. Ispitivao je kako fungicide deluju u zasad jagode u plasteniku i na otvorenom polju. Na lokaciji gde je izveden ogled, avgusta 2016. godine, prethodno je izvršeno đubrenje stajnjakom 40 t/ha, a nakon toga duboko oranje i površinska priprema zemljišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos beskarbonantni.
Nakon toga izvršeno je postavljanje malč folije i sistema za zalivanje, a 24. avgusta izvršena sadnja jagode. Ogled je izveden u toku vegetacione sezone 2017. godine. Ispitivanje je vršeno na jagodama u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, sa ciljem da se evidentira učinak efikasnosti fungicida na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i dobijeni rezultati uporede. Sadnja je izvršena na međusobnom rastojanju bankova od 50 cm, u redu 33 cm sa sedam sadnica jagoda po dužnom metru na banku. Ogledne površine su zasejane sortom Clery. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu sa devet ponavljanja u plastenicima i devet ponavljanja na otvorenom polju sa četiri varijante. Prva varijanta je bila kontrola tj. netretirana površina, druga gde je primenjen preparat Switch 0,1%,
treća gde je primenjen Signum 0,15% četvrta gde je primenjen preparat Pehar 0,2%.
Tretiranja su izvođena u početku cvetanja i po precvetavanju jagode. Prvo prskanje na ogledima u plastenicima je izvršeno 23. 03. 2017. godine, a drugo 02. 04. 2017. godine, a na otvorenom polju prvo prskanje 24. 04. 2017. godine, a drugo 24 05.2017. godine. Primena preparata je vršena pomoću prskalice Garden 10 zapremine 10 L, uz utrošak vode od 400 L/ ha i u koncentracijama koje su propisali proizvođači preparata. Tretmani su izvršeni sledećim fungicidima: Switch 62,5 WG (0,1%) je fungicid sa kombinacijom dve aktivne materije (fludioksionil+ciprodinil). Fluodioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva i ima dugo rezidualno dejstvo. Ciprodinil je druga aktivna materija, pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je i deluje preventivno i krativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima biljaka.
Signum WG (0,15%) je sistemični fungicid vrlo širokog spektra delovanja, na bazi dve aktivne materije, piraklostrobina i boksalida čija kombinacija sprečava
klijanje spora, razvoj klicinih cevi, onemogućava rast micelija i samu sporulaciju. Kombinacija ove dve aktivne materije osigurava visok stepen zaštite i dugotrajan učinak sredstva. Piraklostrobin je novija aktivna materija iz grupe strobulina koja se upija na tretirane delove biljaka te deluje lokalno, sistemično i translaminarno. On 25 takođe deluje na stadijume gljive koje su već prodrale u biljno tkivo. S druge strane aktivna materija boskalid se upija preko lista i sistemično premešta po biljci pri čemu sprečava klijanje spora, blokira razvoj klicinih cevčica, micelija i sporulaciju gljive prouzrokovača delujući
preventivno. Pehar SC (0,2%) je fungicida sa aktivnom materijom pirimetanilom koja spada u grupu anilinopirimidina. Sprečava formiranje haustorija patogena i izlučivanje enzima koji ima ulogu u izgradnji ćeliskog zida. Na biohemijskom nivou ciljano mesto fungicida je sinteza metionina. Ovo
je protektivni fungicid koji se kroz biljku kreće translaminarno. Fungicid je najaktivniji u fazama intenzivnog metabolizma biljaka. Ocenjivanje inteziteta je započeto sa početkom pojave prvih simptoma na plodovima nakon tretmana, u plastenicima od prve dekade aprila pa do kraja berbe, a na otvorenom polju od prve dekade maja pa do kraju berbe.
U toku praćenja ogleda, nakon svake berbe jagode odvajali su se plodovi sa simptomima bolesti i beležio broj plodova sa simptomima bolesti. Posmatranjem broja zaraženih plodova na ogledu u plastenicima se može videti da nema značajne razlike između kontrole i varijanati koji su tretirane fungicidima
Switch i Signum, dok je se manji broj zaraženih plodova javio u varijanti koja je tretirana fungicidom Pehar. Na oglednim parcelama koje su se nalazile na otvorenom polju jasno se vidi da je, na osnovu broja zaraženih plodova, bolest najviše javila na kontroli, a zatim se najveći broj zaraženih plodova javio u varijantama koje su tretirane fungicidom Pehar, dok se najmanji broj zaraženih plodova na otvorenom polju javio na varijantama 2 i 3 koje su tretirane Switch-om i Signum-om. Na osnovu dobijenih rezultata u radu, može se primetiti da veliki broj faktora može uticati na efikasnost fungicida, a time nam otežati zaštitu. Tanović i sar.(2011.) navode kako nepravilna primena agrotehničkih mere utiče na pojavu bolesti u koju spada i neprovetrenost objekata
može dovesti do povećane infekcije patogena. Na osnovu ispitivanja istih autora o biološkoj efikasnosti fungicida u komercijalnim zasadima, kao i kvalitativnim testom osetljivosti na fungicide, u velikom broju slučajeva pokazuju da su populacije B. cinerea osetljive na fungiide. Drugim rečima, ukoliko dođe do slabije efikasnosti fungicida, kao u našem slučaju u plastenicima, razloge treba tražiti pre svega u vremenu i načinu primene fungicida. Ako se uzme u obzir da su svi visokoefikasni botritiocidi visokog do umerenog rizika, moraju se striktno poštovati sve antirezistentne strategije, kako bi efikasnost već postojećih očuvala. Najveći broj autora kao glavni problem usled neefikasnosti fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode navode to da se sve više razvija rezistentnost sojeva ove gljive, kao i to da je visokovarijabilna vrsta. Usled velike varijabilnosti vrste B. cinerea neophodno je da se prati osetljivost na fungicide. Problemi nastaju i usled nepravilne primene samih fungicida.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.
Izvor: Agrobiznis magazin
