Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi, takva proizvodnja
rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.
Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.
Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju uzavisnosti od mogućnosti farmera – od
klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.
Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25- 28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.
Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem.
Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote). Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.
Izvor: Agrobiznis magazin
