Nikola Joković iz Musine reke, školovao se kao i jegov brat Nenad za potpuno drugi poziv. Međutim nakon pet godina lutanja u poslovanju vratio se imperiji koju su stvarali 13 godina roditelji Olivera i Goran. Ovaj mlad momak tvrdi da ga cvećarstvo ispunjava i da tek kada steknemo neko životno iskustvo možemo govoriti o našim uspelim i neuspelim ambicijama. Uspeh ili neuspeh roditelja često za potomke može biti motiv ili opterećenje.
Kada su pre 13 godina, Olivera i Goran Joković, bračni par iz Musine Reke kod Kraljeva, ostali bez posla u kraljevačkim društvenim preduzećima, nisu se dugo dvoumili oko novog izvora egzistencije. Kenuli su sa proizvodnjom cveća sa par hiljada biljaka u malom plasteniku, a danas su Jokovići u samom vrhu proizvođača cveća u Srbiji. Za to su, osim velikog rada, bila potrebna značajna finansijska sredstva, ali i motiv da naslednici nastave tradiciju. Nikola i Nenad, elektrotehničar i ugostitelj polako su sticali uz roditelje iskustvo. Proizvodnju danas vodi Nikola koji nijednog trenutka nije razmišljao da bi plastenička proizvodnji cveća mogla da bude njegov životni poziv. Planirao je da se usavrši u struci, unapredi kuvarsko znanje i jednog dana bude kuvar u nekom od elitnih hotela ili otvori svoj restoran. Međutim….
„Probao sam da radim kao kuvar, lepo je to zanimanje, jako traženo i dobro plaćeno. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam se školovao za to. Pet godina sam radio u struci. Međutim, ja sam kroz godine rada u plastenicima zaključio da me daleko više privlači miris cveća, nego miris hrane u kuhinji, čak i one vrhunskog mirisa i ukusa. Pre dve godine, doneo sam definitivnu odluku, ostajem na selu i veran cveću, a diploma kuvara neka stoji, hleba ne traži, kako kaže naš narod. Možda je i bilo nekih trenutaka da li da odustanem, ali sada više nema dileme. Ovde sam u Musinoj reci na svome!”- kaže mladi Joković.
Olivera i Goran su krenuli sa najobičnijim tunelima. Krenuli sa ,,gole,, ledine, poklona Oljinih roditelja, koji su pozajmili i prvi novac za ovaj biznis, jer su kao većina državnih uposlenika postali kolateralna šteta, sistema, tranzoicije, čega god. Danas sve izgleda kao bajka, za koju se bogami valjalo odreći mnogo čega, ali je čini se vredelo. Rečenica naslednika jasno govori zašto…
,,Početak je bio težak, trebalo je, pored ljubavi prema cveću, steći iskustvo u njegovoj proizvodnji. Pronaći pouzdane dobaljavače reznica, kvalitetnog đubriva, kupce kvalitetom, snaći se na tržištu u velikoj konkurenciji. Teško je naći i kvalitetne radnike, jer se ovde greške skupo plaćaju, tako da se radi i po 12 sati. Međutim, kad se nešto voli onda je to već pola uspeha. Ona druga polovina je ono što su nam ostavili roditelji. To je ogroman kredit poverenja kod kupaca. To se danas teško stiče a lako gubi!,,
Iz godine u godinu uvećavali su proizvodnju, podizali nove plastenike, uglavnom iz sospstvenih i kreditnih sredstava, tako da su dostigli da u sezoni proizvedu oko 300 hiljada biljaka. Trenutno je najaktuelnija ciklama, mada je i prodaja muškatli već krenula.
– Najveće količine cveća prodajemo našim tradicionalnim kupcima kod svoje kuće, zatim na kraljevačkoj, čačanskoj i drugim pijacama u okolnim gradovima, kao i u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju. Kvalitetom su se vodili i naši roditelji. U svakom poslu pa i ovom našem kvalitet je ono što vas pečatira i ostavlja trag. U cvećarstvu, kao i u svakom drugom poslu ili jesi ili nisi,, – vrlo ozbilno će ovaj mlad momak
Asortiman se menja u zavisnosti od tržišta i tražnje ali plodosmenom bude oko 40 tak vrsta cveća koje kvalitetom osvajaju probirljiva tržišta.Svaka donosi i brigu i sreću. Ova zima je u odnosu na prosek za sada relativno blaga, no bilo je godina kada se nije spavalo.
– Svaka godina je godina za sebe. Ova zima je bila blaga, ali i pored toga potroši se oko 50 tona uglja ili 100 tona peleta. To je ogroman novac. Pored toga zimi se spava na oprezu. U proizvodnji cveća, temperature je jedan od najvažnijih faktora.,,-kaže naš domaćin
Do sada je uloženo mnogo, mada je ideja ovog vrednog i mladog momka da postave još savrmene pokretne stolove. Za taj poduhvat bi morao do svežeg novca uz pomoć države ili iparda, jer je za njega kreditna solucija nemoguća misija. Planovi su ipak limitirani.
,,Pokretni stolovi su svakako naša vizija, mada planiramo bar još jedan veliki plastenik kako bi dostigli 2 hiljade kvadrata. To je neka mera za sada. Sve što bi više širili neophodna su veća ulaganja, to povlači i ostale impute proizvodnje, ali i upošljavanje radne snage. Ovaj posao je izuzetno skup i ne trpi greške tako da ne možete svakom ni poveriti da radi proizvodnju. Znate i sami da je teško odgajati jednu biljku ane na hiljade biljaka.. Doneće vreme doklee idemo!?,,
Ima li ovaj mlad momak vremena za sebe, druženje, devojku, prijatelje?
,, Tačno je, puno se radi, ali se i dobro zaradi. Tvrdim da samo dobra organizacija može doneti sve. Sve je na nama. U svakom slučaju meni i mom bratu, biće lakše nego našim roditeljima. Imamo u njima dobre učitelje, obezbeđeno tržište koje ćemo čuvati kvalitetom i poštenim odnosom prema kupcima”.- kaže Nikola.
Više u Agrobiznis magazinu za mart 2020. www.agrobiznis.rs
