Vertikalni uzgoj jagoda je novina na srpskom tržištu, a ovakva vrsta sadnje privlači pažnju i izaziva interesovanje kod voćara. Nikola Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca opredelio se za vertikalni uzgoj iz nekoliko razloga. Kako kaže želeo je da isprobao nešto novo, ali i da se lično uveri kako ovakav način proizvodnje jagoda funkcioniše u praksi.
„Ovo je nešto novo kod nas u voćarstvu i za sada mogu da kažem da vertikalni uzgoj jagoda ima svoje prednosti, ali i mane, mada se mi trudimo da gledamo samo dobre strane. Želeo sam da probam nešto drugačije, a dugoročno gledano smatram da je ovo dobra investicija i da će sve, nadam se, za koju godinu biti još jeftinije“ – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stojanović.
On je na 45 ari placa zasadio 16.000 živića i četiri sorte jagoda: Albu, Džoli, Kleri i Afriku, sortu koja je potpuno nova na našem tržištu. Pola placa je natkrio, a
polovinu ostavio pod vedrim nebom kako bi mogao da upredi sam uzgoj i naravno prinos. Umesto stiroporskih saksija koje se najčešće koriste prilikom vertikalnog uzgoja jagoda, on je napravio nešto drugačije.
„Sve jagode su na visini od jednog metra. Pravili smo korito, ubacivali stiropor, treset… Sadnja je bila 1. septembra malo smo kasnili, ali za sada ne izgleda loše bar što se tiče Albe i Afrike“.
Kao i kod svakog voća i kod jagoda izuzetno je važan sadni materijal, a naš sagovornik se opredelio za proverenog i kvalitetanog proizvođača.
„Kupio sam sertifikovane trigo sadnice od Maconija, sve što ima po tipovima. Neke su tip 800, druge tip 500 što se i vidi. Recimo, Afrika je tip 500
i ima više pupoljaka i cvetova, daleko je bolja nego tip 800. Sadnice su koštale od 15 do 25 centi po komadu. Prihrana je standardna, a koristimo proizvode Agromarketa i supstrat Flora garb. Sprovedeno je navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali iz cisterne i za sada sam zadovoljan kako to funkcioniše“ – kaže Nikola. Ovog proleća mnogi voćari su se žalili na mraz koji je uništio rane sorte voća, ali Stojanović kaže da nije imao veće probleme.
„Mrazeva je bilo, ali nisam imao veću štetu osim što je ponegde stradalo lišće. Ovaj deo koji je natkriven nije imao problem, mada i sama njiva ima blagi pad. U vreme mrazeva nije bilo pupoljaka i cvetova, tako da štete nismo imali“ – dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koja je razlika u rastu jagode između onih koje su natkrivene i ovih pod otvorenim nebom kaže da je razlika pre svega u temperaturi. Naime, ako je spoljna temperatura recimo 23 stepena, u delu koji je natkriven bude i po desetak stepeni više što utiče na brži rast, razvoj ali i zrenje jagoda. Pčelama ne smeta to što je natkriveno jer one uvek nađu put do cveta i opraše ga, ali štiti od rutavih buba. Osim neobičnog i atraktivnog izgleda vertikalna proizvodnja jagoda ima niz prednosti i ušteda. Pošto su jagode podignute iznad zemlje, nema problem sa travom. Ipak najveća ušteda je u radnoj snazi.
„Za parcelu od 45 ari ovako posađenih jagoda potrebno mi je još dva radnika i za samo jedan dan možemo da uradimo, recimo, šišanje ili prskanje. Za istu ovakvu površinu kod klasično zasađenih jagoda u zemlji potrebno je mnogo više radne snage i bar pet dana rada. Osim toga i berba je brža i efikasnija što znači da sam opet uštedeo na radnoj snazi, odnosno na angažovanju sezonskih radnika i njihovim dnevnicama“ – ističe Nikola.
Isto to važi i za košenje ili prskanje.
„Za košenje koristim klasičnu ručnu kosilicu, jer je razmak između stubova metar i trideset pa ima dovoljno mesta za prolaz. Što se prskanja protiv insekata tiče, za to koristimo leđnu prskalicu. Uzeo sam Vilidžer prskalicu sa akumulatorom i odlična je. Pritisak bude do četiri bara, tako da ja i još jedan radnik isprskamo sve za sat vremena“ – zaključuje Nikola Stojanović.
Ako je suditi po dosadanjem iskustvu našeg sagovornika vertikalni uzgoj jagoda ima više prednosti nego mana, pa nema sumnje da će se sve više voćara u Srbiji u budućnosti odlučiti za ovakav način sadnje i gajenja umesto klasičnog zasada jagoda u zemlju.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
