Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon ‘lečenja’, krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak. Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele uskladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i gubitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/19/povrtarstvo/kako-vaditi-mlad-krompir/
