Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.
Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.
Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.
U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.
– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.
U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.
– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.
– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.
Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020
