Urbana poljoprivreda koja je u Srbiji u povoju sve više će dobijati na značaju. Stalna migracija stanovništva iz seoskih u gradske sredine prisutna je i kod nas,čime se povećava potreba za svežom hranom proizvedenom u gradskoj sredini. Pored povrća i rasada u gradu se mogu gajiti i druge vrste, jagodičasto i bobičasto voće, od životinja zečevi, moguća je proizvodnja jaja, pečurki, cveća, začinskog i lekovitog bilja.
Ovo je zaključak naučnog rada, čiji je autor, sa grupom saradnika, dr Vera Rašković iz Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija u Šapcu, predstavljenog nedavno tokom savetovanja na Agronomskom fakultetu u Čačku. Oni ističu da je Srednja poljoprivredna škola, sa Domom učenika u Šapcu, primer poljoprivredne delatnosti u gradu.
Tu đaci, sa nastavnicima, proizvedu približno 15.000 biljaka paradajza i 10.000 paprike i ta proizvodnja ostvaruje skoro dva puta veću finansijsku dobit od uloženih sredstava.Škola smeštena u gradskoj sredini poseduje plastenik (30h20 metara) i staklenik (10h6) u kojima gaji rasad povrća, različitog sortimenta. Kod paradajza to su big bif, maraton i balkan, kod paprike palanačka babura i slonovo uvo. U praksu su uključeni đaci sve četiri godine srednje škole, različitih smerova kao što su poljoprivredni tehničar, cvećar, vrtlar, tehničar hortikulture. Kroz zatvoreni prostor za proizvodnju rasada prođe oko 200 učenika u toku tri meseca, koliko traje proizvodnja.
Početkom februara pune se supstratom sanduci za setvu, pa sledi polaganje semena, pri čemu se supstrat dobija iz sopstvenih sredstava. Početkom aprila na rasporedu je pikiranje rasada i punjenje čašica u koje će da budu prenete samo zdrave i dovoljno odrasle biljke. Kraj proizvodnje je početkom maja, kada meštani počinju da dolaze u velikom broju i kupuju kvalitetan rasad za sopstvene bašte. Do 20. maja sve količine su rasprodate, a đaci obučeni za pokretanje sopstvene proizvodnje.
Autori rada ističu da su za uzgajanje ove vrste hrane pogodni krugovi napuštenih fabrika, navodeći slučaj američkog industrijskog centra Detroita koji je bankrotirao, čemu je sledila visoka stopa nezaposlenosti.
U svetu su danas popularne kolektivne bašte, zajedničko gajenje biljaka različitih ljudi na istoj površini. Postoje i takozvani „jestivi gradovi” u čijim baštama svako može da ubere sveže povrće. Te bašte osnovane su u Velikoj Britaniji (Jorkšir), Nemačkoj i Belgiji.
Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest292156.html
