Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.
Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.
Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.
Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.
Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.
Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.
Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.
Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.
Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.
Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall’s giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).
Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.
Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).
Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće – Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).
Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).
Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.
AgroBiznis magazin
Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs