Tradicionalnu manifestaciju Plodovi zapadnog Pomoravlja u Zablaću otvorio je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević. Tom prilikom on je
naglasio da je ova manifestacija najbolja promocija poljoprivrede ovog kraja. Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede je istakao: Ove manifestacije služe ne samo da dođu ljudi da izlože svoje proizvode, nego da i mi kao Ministarstvo čujemo i njihove predloge i primedbe
da bi to implementirali u neke naše pravilnike mere i podsticaje.
„Trudićemo se u narednim godinama da više sredstava uložimo u poljoprivredu, ovakve manifestacije su važne jer se tu ljudi umrežavaju, a iz godine u godinu
je sve veći broj izlagača“, ocenio je on.
„Ministarstvo poljoprivrede nam je u tekućoj godini pomoglo sa oko 40 miliona dinara kroz razne vidove subvencija za pomoć poljoprivrednim proizvođačima – postavljanje protivgradnih mreža, finansiranje sistema za navodnjavanje i nabavku mehanizacije“, naglasio je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.Prema njegovim rečima, poljoprivredna proizvodnja je najveća fabrika na otvorenom.
„Cilj nam je da olakšamo svima koji se bave ovim teškim poslom, zato smo i ušli u velike projekte poput elektrifikacije polja u Zablaću i Slatini sa EPS-om i Elektromrežom. Takođe, radovi se izvode na kanalizacionoj i vodovodnoj mreži, a do kraja oktobra ćemo instalirati trafo-stanicu u Mrčajevcima koja će energetski pokriti jedan deo grada, pa će naši sugrađani imati stabilno napajanje električnom energijom“, istakao je gradonačelnik.
Todorović smatra da je veoma važno da ljudi koji žive na selu tu i ostanu, jer se, kako statistika pokazuje, veliki broj seoskih domaćinstava gasi.
„Imali smo čak i nekoliko primera da su se mladi i školovani ljudi vratili u Lipnicu i Kukiće i nadam se da će se taj trend nastaviti“, zaključio je Todorović.
Na centralnom delu manifestacije berze hrane predstavio se veliki broj proizvođača i poljoprivrednika iz čačanskog kraja. Među njima je bio i Cane Jovanović
koji je rekao da 13. put izlaže: „Prvenstveno želimo da našim sugrađanima pokažemo šta imamo i da predočimo da treba da troše domaće proizvode najviše zbog cirkularne ekonomije“.
Predrag Radovanović je rekao ovom priliko da je proizvodnje aronije i meda ova godina bila jako u čitavoj Srbiji naročito u našem kraju niske temperature i kišni dani u mesecu maju su učinili da ostanemo bez jedine prave izdašne bagremove paše.
„Aronija je takođe podbacila svom rodu, tako da ove godine nemamo razloga da se nešto pohvalimo i da se posebno radujemo, godina je bila takva kakva jeste“ požalio se Radovanović.
Proizvodnja meda u Srbiji je manja za 30 do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koje izazivaju
pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine. Zbog smanjenih prinosa pčelarima opada i zarada, a oni nerado podižu cenu svojih proizvoda, jer su svesni niske
kupovne moći građana. Bagremov med i dalje se prodaje za 800 dinara po kilogramu, med lipe i livadski koštaju 700 dinara a propolis je 200 dinara. Kako smo
saznali Savez pčelarskih organizacija Srbije zbog ovakve situacije se dogovorio sa Ministarstvom poljoprivrede, da se od sledeće godine povećaju subvencije po
košnici sa 720 na 800 dinara.
Izvor: Agrobiznis magazin
