Berba je jedna od najvažnijih, najosetljivijih operacija, u komercijalnom gajenju i proizvodnji šljive, jer upravo od nje direktno zavisi realizacija, i rentabilnost gajenja ove vrste. Zato se mora efikasno, brzo i nadasve odgovorno obaviti.
Vreme finalne berbe za plasman diktiraju sorta i podloga, klimatski i zemljišni uslovi, nadmorska visina i ekspozicija terena, način iskorišćavanja plodova, udaljenost od tržišta, i vrsta plasmana odnosno prerade, način transporta, i uslovi za odgovarajuće skladištenje plodova i dr. Zavisno od ovih činilaca, plodovi šljive se mogu brati u periodu između fiziološke i pune, tehnološke zrelosti. Plodove namenjene izvozu, u vidu zamrznutuh polutki i delimično u svežem stanju, brati nešto posle fiziološke zrelosti, kada dostignu maksimalnu krupnoću, a pokožica dobije karakterističnu boju, i maksimalno je presvučena pepeljkom. Mezokarp ploda trebalo bi da ima specifičan ukus, sočnost i aromu, a da je dovoljno čvrsto za udaljeni transport.
Za vreme berbe trebalo bi konsultovati stručna lic,a u saradnji sa predstavniocima kupaca. Nikako se ne smeju brati oštećeni plodovi, kao i oni plodovi koji ne odgovaraju određenoj, traženoj kalibraži. Takođe, nisu podesni ni prezreli, kao i nedovoljno zreli plodovi, jer su lošijeg, neizgrađenog kvaliteta, bez dovoljno suvih materija , pogotovu šećera.
Samu berbu trebalo bi obaviti u roku od nekoliko dana. Pošto se, uglavnom, radi o malim zasadima i da jedan radnik dnevno može, prosečno nabrati 280 do 350 kg plodova, ova operacija je , uglavnom, lakše izvodljiva. Na većim plantažama, berbu bi trebalo otpočeti nešto ranije.U početku se ona obavlja probirno, a zatim, u drugom i trećem navratu u celini.
Adekvatno zrele plodove ne bi trebalo brati po vlažnom i kišovitom vremenu dnevne, odnosno nikako rano ujutro, kada su još vlažni od rose. Ukoliko su dani sa nadprosečno visokim temperaturama, berbu bi valjalo obavezno prekidati u podnevnim časovima (oko dva sata), a zatim je nastaviti sve dok dnevne prilike to dozvole.
Trebalo bi obavezno brati rukom, kako bi se što bolje na plodu sačuvao pepeljak na pokožici i peteljka. Prilikom berbe plodove, trebalo bi klasirati po određenim standardima, i stavljati ih direktno u ambalažu za transport do hladnjače. U njoj ovakav rod će se seći, poloviti, izkoštičavati i najbolje zamrzavati, ili sabiranjem u posebnu ambalažu, transportovati do određenog kupca.
Iako je čest slučaj, i svakodnevnica za vreme skupljanja plodova, njih ne bi trebalo brati u priručne korpe i torbe iz kojih se onda šljive prebacuju u standardnu ambalažu. Na taj način, otkidanjem peteljki i značajnim skidanjem pepeljka sa plodova, biće doveden u pitanje njihov prijem kod većeg kupca, izuzev šljive namenjene smrzavanju.
Plodovi koji su namenjeni izvozu (i zamrnuti, ili svežem stanju) obavezno brati rukom.
Početak berbe, trebalo bi, da bude od donjih, najnižih grana, pa postepeno ići ka vrhu, kako bi se, što više, mogli izbeći gubici od otpadanja i povređivanja plodova. Važno je, tokom berbe, da se plodovi ne gnječe i više izlažu truljenju, kada su i bolesti skladišta (fiziološke bolesti) mnogo prisutnije. Ne bi trebalo ni prepuniti ambalažu, kao ni ostaviti polupraznu u paletama.
Ambalaža za berbu i transport trebalo bi da bude suva, laka, čvrsta, otporna na vlagu, po mogućstvu nova, i da po dimenzijama odgovara kriterijumima ISO standarda. Mogu se koristiti za ovu namenu drveni, plastični, ili u poslednje vreme, i kartonski holandezi. Pri samoj berbi vrši se klasiranje plodova, zavisno od standarda zemlje uvoznice proizvoda.
Poželjno je da obrani plodovi u holandezima (koji bi trebalo da su obeleženi deklaracijom o proizvodnji i distributeru plodova) u samom voćnjaku, pre transporta u prihvatni centar) budu u hladovini, kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja, i previranja.
Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak
