„Oj Srbijo među šljivama, oj Srbijo među ljudima na njivama“, napisao je svojevremeno čuveni pesnik Oskar Davičo.Na ove njegove stihove najpre se može odazvati Tomislav Marković iz sela Trešnjevica jer ima najveći zasad šljiva u celoj Srbiji, a koji se prostire na čak 18 hektara.
„Počeli smo sa samo tri hektara, ali radilo se i dokupljivalo. Kad sam odlazio u školu moj deda je plakao i govorio kako će sve ovo bez mene propasti. Njegove reči, ali i suze, zauvek su mi ostale u sećanju, pa iako sam imao posao u gradu vratih se na imanje, da ne zaraste u korov. Da to nisam učinio verovatno bi se dedino predskazanje obistinilo i od ovog velikog imanja sada ne bi bilo ništa“, priča Marković za RINU.Ni sam ne zna koliko u svom šljiviku ima stabala, ali zna da je rod dobar bez obzira na sve vremenske neprilike koje su ga snašle.
„Grad nas je pobio dva puta, ali bili smo osigurani i štete nije bilo. Nabrali smo oko 17 vagona i sve smo upeli i da prodamo. Od ove njive živi moja cela porodica koja broji 25 članova. U vreme berbe ovde je opsadno stanje, ne stajemo od jutra do mraka“, kaže Tomo.
Međutim, Markovići ne samo da su dobri voćari, već su i vredni stočari. Ponosni su na svoje veliko stado, koje im služi ne samo za šišanje, već i za održavanje zelenih površina.
„Celo leto ovce su u šljiviku, pustimo ih i one pasu svu tu travu koju bi mi inače morali da kosimo. Sklonimo ih samo kad dođe vreme berbe“, izjavio je ovaj srpski domaćin.
Da njegovo imanje neće zarasti u korov dokaz su i potomci, četiri sina koji su odlučila da ostanu na selu i bave se teškim poljoprivrednim poslovima.
Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1636262