Zbog nepovoljnih vremenskih prilika šljive i višnje upola manje su rodile nego prethodne godine u Topličkom kraju. Na mesec dana do početka berbe višanja, najvažnije pitanje za proizvođače je da li će zbog slabije ponude otkupne cene biti nešto više, ali za sada o tome niko ne želi da govori.Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.
„Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila“, kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.
Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.
„Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju“, dodaje Nikolić.
Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.
„Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda“, objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.
Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.
„Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema“, navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.
Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.
„Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura“, naglašava Paunović.
U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.