Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.
Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini. Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4×5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.
Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.
Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a
