Da li sejati ili ne šećernu repu? Ovo je verovatno pitanje koje sebi postavlja većina poljoprivrednika u Vojvodini. Loša opšta atmosfera kao i velika ulaganja razlog su više da od ove proizvodnje odustanu. Mile Zarin obrađuje oko 600 hektara zemlje. Prosle godine je šećernu repu sejao na 160 hektara a naredne nece sejati jer ne želi da samo on rizikuje. Kako je ocenio za Agrobiznis magazin sve ponude koje su date predviđaju da samo on ulaže i rizikuje i to nije ono što je fer.
Sa druge strane organizatori konferencije o šećernoj repi smatraju da su potrebne udružene snage, od proizvođača do prerađivača, savetodavaca i industrije, kako bi proizvodnja šećerne repe u Srbiji postala održiva. I organizatori foruma zapažaju da se ova grana poljoprivredne proizvodnje suočava sa velikim izazovima, od velikih turbulencija na tržištu šećera i nepovoljnih klimatskih uslova tokom vegetacije, preko sve većeg pritiska zbog pojave bolesti, štetočina i korova za koje ili nema leka ili oni ne deluju dovoljno dobro. Takva situacija zahteva unapređenje praktično svih agrotehničkih mera i tesnu saradnju svih učesnika u lancu proizvodnje i prerade šećerne repe, zaključeno je na sedmom formu o šećernoj repi koji se održao u Novom Sadu, a u organizaciji kompanije Bayer.
“Kao jedan od lidera u oblasti zaštite šećerne repe u Srbiji, Bayer je spreman da preuzme odgovornost i da, u domenu svojih aktivnosti, da svoj direktan doprinos unapređenju zaštite ove značajne kulture. Verujemo da primenom naših novih tehnologija i servisa možemo podržati proizvođače šećerne repe i pomoći im da svoju proizvodnju učine efikasnijom i isplativijom. Istovremeno, aktivno radimo na okupljanju svih relevantnih aktera u ovoj oblasti u cilju iznalaženje najboljih mogućih rešenja, kao što je to danas slučaj na Forumu o šećernoj repi, izjavio je Andrija Lilić, iz kompanije Bayer Srbija.
O mogućnostima unapređenja proizvodnje šećerne repe u Srbiji razgovaralo je oko 300 proizvođača sa predstavnicima šećerana Sunoko i Hellenic Sugar, profesorima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, semenskom kompanijom KWS i predstavnicima kompanije Bayer.
Međutim, osim poziva da održe nivo proizvodnje i seju šećernu repu poljoprivrednici nisu dobili ništa više. Zbog toga je ispoljeno i veliko nezadovoljstvo učesnika. Problemi su naglašeni ali nisu ponuđena rešenja. Na neizvesnu godinu za šećernu repu i njene proizvođače najviše će uticati to što je pojava truleži korena ove kulture sve češća, borba sa korovima čini se da nema nikada kraja, a kada dođe vreme otkupa poljoprivrednici smatraju da su oni najčešće na gubitku.
Ovom prilikom obratila se i predstavnica Hellenic-a koja sem u više narata što je pozvala poljoprivrednike da zajednički podrže industriju nije ponudila ništa konkretno što je propraćeno očiglednim negodovanjem učesnika skupa. Ona je ovom prilikom ukazala na to da konditorska industrija, uprkos značajno nižim cenama šećera, nije snizila cene svojih proizvoda.
Ipak je značajno to da je skupu prisustvovao značajan broj poljoprivrednika koji su želeli da čuju kako razmišljaju ostale kolege a pre svega otkupljivači.
Opšti zaključak većine poljoprivrednika je da je skup lepo organizovan, a za setvu šećerne repe… ne, hvala.
Novi Sad, 12.14.2018
Agrobiznis magazin
