Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.
Da bi se „sačekao rod“ sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.
U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja…
„Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino“, kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.
Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.
Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.
Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda „tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan“.Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.
Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure…
„Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati“, kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.
„Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina“, ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa „plemenitim plesnima“ i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.
