Proizvođači malina i kupina u Srbiji odložili su protest najavljen za danas zbog niskih otkupnih cena tog voća i zatražili hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima poljoprivrede i trgovine, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.On je za Betu rekao da malinari od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvođačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom oko 173 dinara.
„Niko nam ne veruje da je to minimalna cena koja je utvrđena pod uslovom da su prinosi malina po hektaru u proseku osam tona, a nisu nego oko pet tona. Prošle godine zbog loših vremenskih uslova prinosi su bili ispod pet tona“, rekao je Radović. Dodao je da bi proizvođači prihvatili čak i tu proizvođačku cenu od 139,3 dinara bez marže i prevoza, odnosno 173 dinara iako ne odgovara prosečnim prinosima.
Od predstavnika najviše vlasti, kako je rekao Radović, proizvođači malina očekuju da „odgovore da li ovoj zemlji trebaju maline i narod, a ako im trebaju neka traže od otkupljivača da po toj ceni otkupljuju maline“.
Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/malinari-traze-sastanak-sa-predsednikom-i-premijerkom/
Kako prenose VEČERNJE NOVOSTI NAJVEĆI otkupljivači „crvenog zlata“ uveliko potpisuju ugovore sa proizvođačima o otkupu narednog roda po akontnoj ceni od 120 do 137 dinara za prvu klasu, vodeći se računicom da troškovi proizvodnje jednog kilograma maline iznose 81 dinar.
Asocijacija malinara Srbije smatra da ponuđeno nije dovoljno i da iznos od 1,45 evra „pokriva“ sve troškove poljoprivrednika, dok stručnjaci upozoravaju da je borba za cenu samo jedna od tema važnih za ceo malinarski lanac.
– Redovna zaštita maline je od ključnog značaja i mora biti pravovremena. Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova. Zaštitu je potrebno uraditi bakarnim uljima, a ako se zakasni, primenjuju se bakarni preparat i insekticid za eliminaciju prezimljujućih štetočina – ističe agronom Sandra Tomonjić. – Proizvođači se sve više uzdaju u pesticide zanemarujući ručnu obradu zemljišta. Otrovi često ostaju u zemljištu, vodi i vazduhu pa se mora racionalizovati njihova upotreba. Takođe, ambalaža se mora trostruko isprati, osušiti i bezbedno predati nekoj od firmi koje imaju dozvole za dalji tretman ovog otpada. Pojedini, najodgovorniji otkupljivači maline imaju organizovan povrat ambalaže od svojih kooperanata i to je primer najbolje prakse.
Na sastanku Radne grupe za malinu, Asocijacija malinara Srbije iznela je stav da ponuđena akontna cena od 120, odnosno 137 dinara ako proizvođač sam dopremi rod u hladnjaču – nije dovoljna.
– Svi su se u Radnoj grupi usaglasili da otkupna cena ne može biti ispod 1,45 evra, jer je to minimum koji obezbeđuje zaradu i za poljoprivrednike. Verujem da je ovaj put i država stala iza proizvođača – rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:784395-Malina-nece-ispod-145-evra
